Francuska je zabeležila najveću temperaturu usred evropskog talasa toplote, što je podstaklo vladu da izda zdravstveno upozorenje, upozorivši građane da ostanu na hladnom. Nekoliko ljudi je izgubilo život usred visokih temperatura. Toplotni talas je izazvao šumske požare, prizemljenje aviona, zatvaranje škola i upozorenje o kvalitetu vazduha.
Temperatura u Francuskoj dostigla je u petak rekordnih 44,3 stepena, dok su zemlje u drugim delovima kontinenta nastavile da se "prže" od vrućine. Francuska je postavila privremene vodoskoke u naseljenim područjima i dozvoljava javnim bazenima da se rade do kasno u noć.
Evo zašto je ovako vruće
Dok živa nastavlja da raste, stručnjaci otkrivaju za BBC šta stoji iza toplotnog talasa.
Toplotni talasi se pojavljuju širom severne Evrope kada visoki atmosferski pritisak povlači topli vazduh iz severne Afrike, Portugala i Španije, podižući temperature i povećavajući vlažnost. U ovom slučaju, izuzetno topao vazduh je došao iz Sahare.
Timoti Hevson, koji vodi tim za prognoziranje u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF), rekao je da čisto nebo znači da snažno sunčevo svetlo dodatno povećava temperature. On kaže da suvo zemljište pokazuje da je bilo manje isparavanja, koje obično hladi zemlju.
Vrućine nisu neuobičajne, ali prema vremenskim ekspertima one su pojačane porastom globalnih temperatura i verovatno će postati učestalije.
Specijalista za klimu u Britanskoj meteorološkoj kancelariji Graham Medž, izjavio je da iako se vremenske varijacije događaju prirodno, svet je za stepen topliji do vremena predindustrijskog doba, i kao rezultat toga, ekstremni vremenski uslovi postaju sve više verovatni.
"To su još uvek ekstremni događaji, ali i oni postaju sve učestaliji", kaže Medž.
Ovo nas čeka u budućnosti
Najviša zabeležena temperatura u Evropi bila je 48 stepeni Celzijusa i izmerena je u Atini jula 1977. godine. Naučna studija o prošlogodišnjem evropskom toplotnom talasu Svetske meteorološke grupe zaključila je da su visoke temperature u regionu bile verovatnije zbog ljudskih aktivnosti koje su doprinele klimatskim promenama.
Ako bi se nastavio trenutni trend, toplotni talasi širom Evrope mogli bi da se javljaju jednako često svake druge godine do 2040, sa mogućnošću da temperatura poraste za 3 od 5 stepeni do 2.100 godine, navodi se u izveštaju.
Više temperature mogu da utiču na svakog, ali dehidratacija, toplotna iscrpljenost i toplotni udar mogu imati smrtonosne posledice za ljude koji pate od srčanih, bubrežnih i respiratornih bolesti, kao i starijih i beba.
"Toplotni talasi mogu biti opasni zato što smanjuju sposobnost ljudskog tela da reguliše sopstvenu temperaturu, da je zadrži na bezbednom nivou", rekao je Hevson.
Zdravstveni radnici savetuju da svako ko ima glavobolju, vrtoglavicu, gubitak apetita, mučninu, prekomerno znojenje, grčeve, brzo disanje ili intenzivnu žeđ pokuša da pronađe način da se ohladi.
Ako se telesna temperatura osobe podigne iznad 40 stepeni, može doći do toplotnog udara koji zahteva hitnu medicinsku pomoć. Znaci opasnosti uključuju zaustavljanje znoja i poteškoće s disanjem. Toplotni udar može dovesti do gubitka svesti i ozbiljnih komplikacija, uključujući trajno oštećenje vitalnih organa ili čak smrt.
Nakon toplotnog udara 2003. godine zabeleženo je oko 70.000 dodatnih smrtnih slučajeva u poređenju sa prethodnim godinama, navodi se u naučnoj i medicinskoj studiji.
U poslednjem toplotnom talasu zabeleženo je više smrtnih slučajeva. Dvoje ljudi je umrlo u Španiji zbog sumnjivog toplotnog udara, dok je britanska policija upozorila na opasnosti od hlađenja u rekama i jezerima nakon što se 12-godišnja devojčica utopila.
(Kurir.rs/BBC/Foto: EPA/SALAS)