Igor Pejović iz Radaljeva kod Ivanjice ima samo petnaest godina, a od najranijeg detinjstva znao je da je njegov život violina. Odlučio se za violinu zato što veruje da je jedinstvena po zvuku i emociji koju izaziva.
"Violina iz čoveka izvlači sve emocije, bilo da ste srećni ili tužni".
Igor potiče iz muzičke porodice. Njegov otac se muzikom bavi već 30 godina, stariji brat svira klavijature i kaže da je logično da je i on želeo da svira neki instrument.
"Oca sam bukvalno dve godine molio da mi kupi violinu i da mi nađe profesora kod koga ću da učim sviranje na ovom instrumentu, ali me je on znajući koliko je to teško odvraćao od toga. Međutim, moja želja je bila toliko jaka da je morao da popusti", priča Igor.
Jedan naizgled običan porodični izlet u Beograd pretvorio se u ostvarenje svih njegovih snova. “Kad smo stigli, otac mi je rekao, danas ideš na svoj prvi čas”, seća se Igor.
Seća se da je tog dana na prvom času bio presrećan, ali dodaje da je odmah shvatio da neće biti ni malo lako i da je imao ogromnu tremu.
Igorov otac Mirko kaže da je potajno želeo da jedan od njegovih sinova zasvira baš violinu, i da je o tome maštao kao mladić.
“Još dok nisam bio oženjen uvek sam govorio da ako budem imao sina, sviraće violinu”.
Vremenom je shvatio da sviranje violine zahteva puno odricanja jer je to jedan od najkomplikovanijih instrumenata, a prevashodno zahteva posebnu emociju sa kojom čovek mora da se rodi.
“Dve godine me je Igor ubeđivao da hoće da svira baš violinu, ali znajući koliko je to teško, iako je to za mene najdivniji instrument, nisam bio baš najsigurniji da li će on to moći”, kaže Mirko. Međutim, Igor je insistirao i Mirko je morao da popusti.
“Hvala bogu sve ide kako treba, Igor ima to nešto što je potrebno za sviranje violine, bez toga nema ništa. Nauči se tehnika, note, ali bez duše to nije to”.
Zanimljivo je da je i majka veoma muzikalna i za razliku od njih trojice koji nisu išli u muzičku školu ona jeste, ali je svoj život posvetila porodici.
Igorov stariji brat David koji ima 20 godina aktivno svira klavijature od svoje petnaeste. Kaže da je brata podržavao u odluci da zasvira na violini, jer se ljubav prema tom instrumentu videla odmalena.
David i Igor sviraju u orkestru koji je sastavljen od muzičara njihovih godina i prava su atrakcija u ovom delu Srbije. Šef orkestra Nikola Spasojević kaže da je nakon završetka srednje muzičke škole došao na ideju da okupi svoje drugare sa kojima se zna od detinjstva i da sa njima napravi orkestar.
“To što imamo violinu u orkestru koja nije baš karakteristična za naše krajeve posebno nas izdvaja od ostalih orkestara, i kada se dogovaramo oko nastupa uvek pitaju da li će da bude i violina, jer to je instrument koji veselje začini a Igor je odličan u tome”, kaže Nikola.
Takmičenje violinista u Pranjanima koje se održava sredinom avgusta za Igora će biti vatreno krštenje.
“Drago mi je da postoji takav festival. Trudiću se da budem što bolji, znam da će tu doći violinisti iz Obrenovca, Ljiga, Valjeva, to su krajevi odakle potiču najbolji muzičari na ovom instrumentu. U mom kraju ja sam jedini violinista i potrudiću se da osvetlam obraz”, kaže on.
Kurir.rs/Rina, Foto: Rina