Prebrojali Broj radno sposobnih ljudi koji imaju dodatni posao porastao za čak 80 odsto od 2010, što je najveći rast u Evropi, pokazuju podaci evropskih statističara
U Srbiji dva posla radi skoro 200.000 ljudi, što je za čak 80 odsto više nego 2010. godine i ujedno predstavlja najveće povećanje broja ljudi koji imaju dodatni posao u Evropi, pokazuju podaci Evrostata.
Evropska statistika otkriva i da su po obavljanju dva posla Srbi ispred čak 18 od ukupno 28 zemalja EU, te su tako marljiviji od Finaca, Austrijanaca, Belgijanaca, Grka, Mađara, Čeha, Iraca, Bugara, Slovenaca, Hrvata... Takođe je potvrđeno i da je višestruko manje ljudi spremno na dodatni rad u Makedoniji, kao i Crnoj Gori, koja se sa tek 1.400 zaposlenih sa dva posla nalazi na začelju Evrope.
Ekonomski analitičar i urednik sajta Makroekonomija.org Miroslav Zdravković ukazuje da je u EU broj ljudi koji obavlja dodatni posao povećan za 13,8 odsto od 2010. do 2018. godine (sa 8,05 na 9,24 miliona), a da je istovremeno prosečan radni vek produžen za 1,6 godina.
- Srbija prednjači u ovim pokazateljima: radni vek je produžen za 3,4 godine, ali smo zato imali najveći relativan porast broja ljudi koji radi dodatni posao - rast od impresivnih 79,9 odsto u uzrastu od 15 do 64 godine, a za 80,7 odsto ako se računaju svi od 15 do 74 godine. U Srbiji je povećan ukupan broj zaposlenih sa dva posla sa 107.600 u 2010. godini na 194.400 u 2018. To je još uvek manje od 10 odsto od svih zaposlenih, a bilo bi lepo da se ovi podaci dovedu u vezu sa ukupnim brojem kako bismo doznali i podatak gde je najveći, a gde najmanji udeo lica koja rade po dva posla - ističe Zdravković.
On ukazuje da anketa statističara ne otkriva uzroke zbog kojih se ljudi odlučuju za dodatno radno angažovanje, pa se o tome može samo pretpostavljati.
- Moguće je da su naši građani promenili svest i postali radno aktivniji po ugledu na razvijeni svet u želji da stvore više, moguće da pored redovnog posla uporedo započinju privatni biznis, ali je moguće i da su prinuđeni da rade više poslova zbog pada životnog standarda u prethodnom periodu nakon smanjenja penzija i plata u javnom sektoru - rekao je Zdravković za Kurir.
Činjenica je, međutim, da najveći broj zaposlenih sa dodatnim poslom imaju Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Turska, Poljska, Holandija, Švedska, Španija, Švajcarska, Italija, Norveška, Portugal i Danska, dakle zemlje čiji građani imaju najviši životni standard.
(Kurir/Sanja Đorđević)