Otkriveno - Znamo sve što se dešavalo i s kojim motivima, prikupljamo dokaze, rekao je predsednik. Posebno je govorio o Fljorimu Ejupiju i Adžmedinu Zekaju
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je juče da je istraga o ubistvu Olivera Ivanovića koju vode srpski organi došla do imena ubice i nalogodavca, ali da se i dalje radi na prikupljanju materijalnih dokaza.
Govoreći o ovom slučaju, Vučić je u obraćanju javnosti povodom situacije na KiM posebno pomenuo dvojicu Albanaca o čijem kretanju Priština odbija da obelodani podatke. To su Fljorim Ejupi i Adžmedin Zekaj.
Šta krijete?
- Zašto ne možemo da dobijemo snimke sa aerodroma u Tirani? Na aerodrom Rinas u Tirani sleteo je iz Nemačke Fljorim Ejupi, koji je u toj zemlji bio pod prismotrom. Kretao se prema Kosovu, došao tamo, ubrzo napustio našu teritoriju, a potom se ponovo preko Albanije vratio u Nemačku. Ko je Adžmedin Zekaj, koji je promenio svoje ime u Ljiram Zekaj? Šta su oni radili u Mitrovici u vreme ubistva? - pitao je Vučić, uz opasku da je isti taj Ejupi 2001. podmetnuo bombu pod autobus „Niš ekspresa“.
Predsednik je naglasio da Srbija neće prestati da ozbiljno radi na istrazi:
- Vrlo ozbiljno radimo i mislimo da imamo i ime ubice i ime izvršioca, a Albanci ga nemaju i pojma nemaju. Oni sprovode svoju političku istragu s jedinom željom - da okrive Srbe za nešto, a ne znaju ni sami šta će.
Dokazi, pa optužni akt
Vučić je rekao da jedan od vodećih članova Srpske liste Milan Radoičić, za kojim je Priština raspisala međunarodnu poternicu, nije cvećka, „ali on, sa svim što je dobijeno od MUP i BIA, ni na koji način nije učestvovao u likvidaciji Ivanovića“.
Predsednik je detaljno govorio o nemogućim uslovima u kojima Srbija vodi istragu o ubistvu Ivanovića:
- Imamo kompletnu priču, sve što se događalo, s kojim motivima. Uvereni smo da znamo ko je izvršilac ubistva. Zbog različitih stvari, nedostatka DNK analize, plastičnih kloniva čaura i nedostatka nekih snimaka, ne možemo da posedujemo materijalne dokaze, ali nastavićemo da radimo. Kada završimo, nadležni pravosudni organi Srbije će podići optužne akte.
Govoreći o trenutnom stanju na KiM, rekao je da ćemo se „snalaziti kako znamo i umemo da našem narodu doturimo hranu i lekove, kao i do sada, pa makar u Evropi bio proglašen za ozloglašenog Robina Huda“.
Dobri kontakti sa kriminogenim krugovima, dosije dugačak i brutalan
Za Fljorima Ejupija, u Prištini je poznato da ima dobre kontakte sa kriminogenim krugovima na Kosovu, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Kriminalni dosije Ejupija je dugačak i brutalan. Osim ubistava Srba, pripisuje mu se i odgovornost za ubistvo vojnika NATO i pripadnika Kosovske policije, posedovanje oružja... Ejupi međutim, nije odgovarao za dela, pa čak ni ona koja su bila dokazana.
On je pripadnik takozvane Albanske nacionalne armije (ANA) što praktično znači da je bio u svim kriznim područjima kada je reč o albanskom pitanju, a pre NATO bombarodovanja 1999. godine bio je član OVK. Sa ovim podacima poznat je i policiji u Tirani.
Za počinjeni zločin - 16. februara 2001. godine u mestu Livadice kod Podujeva kada je prema nalazima istrage aktivirana daljinski bomba na autobus Niš ekspresa ubijeno je 12, a ranjeno 22 Srba - optužnica protiv Florima Ejupija podignuta je 17. maja 2006. godine. On je dobio 40 godina pred Unmik sudom za ubistva i terorizam, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Potom sud pod patronatom Euleksa oslobađa 2009. Ejupija zbog kako je navedeno nedostataka dokaza.
Na mestu odakle je aktivirana eksplozivna naprava nađen je opušak cigarete sa svežim otiscima Ejupija što je utvrđeno DNK analizom. Tokom suđenja za ubistva zaštićeni svedok je bilo lice koje je sa Ejupijem bilo u zatvoru u Dubravi. Zaštićeni svedok - Alfa poznavao ga je i čak su i plčanirali bekstvo iz zatvora.
Prenosimo delove njegovog svedočenja:
- Viđao sam ga za vreme izdržavanja pritvora u pritvorskom centru Okružnog zatvora u Mitrovici, kada sam imao priliku da s njim razgovaram za vreme šetnji i drugih zajedničkih aktivnosti... Pitao sam optuženog Florima da li su tačni navodi da je učestvovao u bombaškom napadu na autobus, na šta se on smejao. Poverenje optuženog da mi nakon neprijateljskog odnosa priča o svojoj ulozi u napadu na autobus stekao sam zbog uloge i hrabrosti koje je pokazao u martovskim neredima 2004. godine, kao i zbog dobrog odnosa koje je sam imao sa pritvorenicima A kategorije zatvora Dubrava, među kojima su bili Skender Halilaj, Selim Krasnići, Bujar Baša... Razgovore koji su se odnosili na bombaški napad na autobus vodili smo kada smo planirali da pobegnemo iz zatvora. Činjenica da je okrivljeni Ejupi učestvovao u bombaškom napadu na autobus nije bila tajna ni za jednog pritvorenika. Za razliku od ostalih zatvorenika, koji tvrde da su nevini, da su neosnovano u zatvoru, optuženi Ejupi nikada nije rekao da je nevin, bio je ponosan i često se hvalio što je učestvovao u bombaškom napadu na autobus.. Zbog toga su ga ostali zatvorenici u zatvoru poštovali - samo je deo svedočenja zaštićenog svedoka Alfa koji je Florima Ejupija upoznao za vreme martovskog napada na Srbe.
- Tada 17. marta 2004. rekao je da izvesni Alban ima zolju koju je koristio za napad na autobus. Prvi plan je bio da se napad na autobis izvrši bazukom, što su odbili Agron Sulajmani i Latif Gaši. Florim mi je tada rekao da je Nezir Kelmendi pružao finansijsku podršku. Ispričao mi je da su napadači pobegli sa mesta dešavanja automobilom marke opel vektra, žute boje, da im je u tome pomogao jedan policajac koji je znao raspored snaga KFOR-a i da ih je upozorio na puteve koje je blokirala policija - svedočio je zaštićeni svedok o direktnom učešću Ejupija u bombaškom napadu.
Nakon napada na autobus, UNMIK policija uhapsila je Ejupija. Zbog bojazni da bi Albanci silom mogli da iznude njegovo oslobađanje, prebačen je iz prištinskog zatvora u američku vojnu bazu Bondstil kod Uroševca. Pod nerazjašnjenim okolnostima u maju 2001. godine Ejupi je pobegao iz američke baze. Do 2004 godine nije viđan javno, niti pominjan, ali se ispostavilo da je 17. marta učestvovao u napadima na Srbe i vojnike Kfora. tada je za njim zbog sumnje da je odgovoran za ubistvo vojnika NATO-a i jednog pripadnika Kosovske policijske službe, raspisana poternica. Krajem oktobra 2004. godine, sa još dvojicom Albanaca, pod optužbom za terorizam, uhapšen je u Tirani. Odatle ga prebacuju na Kosovo gde je 6. juna 2008. godine isprva optužen a potom i oslobođen izdržavanje zatvorske kazne od 40 godina.
Prema dostupnim informacijama Ejupi se kreće na relaciji Nemačka, Albanija, Kosovo. U Tirani se nalaze centri većine obaveštajnih svetskih službi i pretpostavlja se da poseduju podatke o Fljorim Ejupu.