Ovako se to radi... Merkelova je tri dana popuštala i povlačila se, da bi na kraju njena prijateljica i dugogodišnja zamenica Ursula fon der Lajen bila izabrana za predsednicu Evropske komisije.
BRISEL - Izborom nemačke ministarke Ursule fon der Lajen za šefa Evropske komisije kancelarka Angela Merkel pokazala je da je i dalje najmoćnija osoba u Evropi.
Zvanično je francuski predsednik Emanuel Makron predložio Fon der Lajenovu, dugogodišnju zamenicu i prijateljicu šefice nemačke vlade, podržali su je ostali evropski lideri, a sama Merkelova je tokom glasanja bila suzdržana. Ipak, svakome na Starom kontinentu je jasno da je iskusna političarka popuštanjem pokazala da se na samitu u Briselu, koji su obeležili urlanje i svađe, može trijumfovati i bez podizanja glasa i demonstriranja sile.
Prva žena na čelu EU
- Ursula bi trebalo da postane prva žena na čelu EK i njen izbor je neočekivana pobeda za Merkelovu, jer Nemačka već pola veka nije imala svog čoveka na toj funkciji. Da je sama Merkelova nametala ovakvo rešenje, verovatno ga ne bi bilo. Rešenje se rodilo iz nevolje, nakon što su propale sve druge mogućnosti i šefovi država i vlada EU su osetili olakšanje pošto su našli osobu koju svi mogu da podnesu - piše analitičarka Barbara Vazel u autorskom tekstu za Dojče vele.
Kako navodi, na maratonskom samitu nedostajao je duh kompromisa.
Uz Ursulu, lideri EU su za predsednika Evropskog saveta izabrali belgijskog premijera Šarla Mišela, za visokog predstavnika Španca Žosepa Borela, a za šeficu Evropske centralne banke Kristin Lagard.
Jedan od pobednika zakulisnih igara u Briselu sigurno je Makron. Posle poraza na evropskim izborima, on je morao da tokom pregovora nastupi agresivno i izbori neku vrstu trijumfa. Uspeo je na nekoliko načina - sam je pokrenuo ukidanje principa „vodećeg kandidata“, izgurao je zemljakinju Kristin Lagard, ali i dobio četiri funkcionera EU koji znaju francuski jezik.
Višegradska grupa
S druge strane, lideri Višegradske grupe (Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka) posle svega se osećaju kao pobednici jer su se čvrsto protivili izboru socijaliste Fransa Timermansa za najvišu funkciju. Takođe, dobili su konzervativnu Fon der Lajenovu, s kojom se slažu po pitanjima migranata. Međutim, iako su oni, a posebno mađarski premijer Viktor Orban, insistirali da na vrh konačno dođe neko sa istoka EU, to nisu dobili. Kako se time suštinski sistem u Briselu nije ni najmanje promenio, oni su gubitnici.
Takođe, gubitnik je i Andrej Plenković, hrvatski premijer, koga je prekjuče bugarski premijer Bojko Borisov predložio za šefa EK. Naravno, to se nije desilo, pa je juče pokušao da umanji značaj višenedeljnog lobiranja da „stoluje u Briselu“.
- Ma Borisov je to rekao u šali. Mislim da možemo da budemo zadovoljni izborom. Stekao sam utisak da je Ursula fon der Lajen svojevrsni ministar spoljnih poslova Nemačke u senci. Kad slušate nju, slušate stav Angele Merkel - rekao je on juče.
Ipak, najveći gubitnici su Zeleni, koji su imali veliki skok popularnosti na izborima, ali kako nemaju nijednog lidera u EU, jednostavno nisu mogli da se izbore za svog čoveka na jednoj od najviših funkcija.
Kurir.rs/A.Ivanović/Foto: Profimedia