Gradsko veće Beograda usvojilo je juče predlog Odluke o rebalansu budžeta grada za 2019. godine i uputilo ga Skupštini grada na usvajanje.
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je predsedavao sednici, ukupna sredstva planirana budžetom grada Begrada i gradskih opština po rebalansu iznose 134.765.771.257 dinara, što je za 4,61 odsto više od sadašnjeg budžeta.
Kako prenosi gradski Sekretarijat za informisanje, on je dodao da posle rebalansa budžet grada i gradskih opština iznosi 1,134 milijardi evra i da je najveći u istoriji Beograda.
Vesić je precizirao da fiskalni deficit grada iznosi 7.770.333.814 dinara, što čini 7,9 odsto ukupnih budžetskih rashoda, daleko manje od 10 odsto koliko zakon dozvoljava i dodao da suštinski deficita nema jer je u potpunosti pokriven sa suficitom iz prošle godine koji iznosi 8.794.920.214 dinara.
"Gradski budžet je veći jer tokom prvih šest meseci ove godine imamo veći prihod od poreza na dohodak građana za 3,4 odsto, od čega se najveće povećanje odnosi na porez na zarade u iznosu od četiri odsto. Veći prihod od ova dva poreza rezultat je povećanja broja zaposlenih, kao i rasta zarada na teritoriji Beograda. Prosečna neto zarada u Beogradu u aprilu 2019. iznosila je 67.847 dinara ili 575 evra, i veća je za 116 evra nego 2014. godine", naveo je Vesić.
On je dodao da Grad ima veće prihode od poreza na imovinu za 8,7 odsto, što je posledica porasta tržišta nekretnina na kojem se prodaje sve više stanova.
"Beograd ima veću naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za 12,1 odsto, što predstavlja rezultat izdavanja građevinskih dozvola za oko milion kvadrata svake godine, prihod od zakupa građevinskog zemljišta veći je za 18 odsto, a prihod od prodaje imovine veći je za čak 49,7 odsto", precizirao je Vesić.
Zamenik gradonačelnika rekao je i da je na dan 31. decembra 2018. godine vrednost imovine grada Beograda iznosila 7,279 milijardi evra, dok je pet godina ranije, 31. decembra 2013, iznosila 4,471 milijardi evra.
"Kada govorimo o rashodima, najveće uvećanje u iznosu od 1.082.960.840 dinara odnosi se na održavanje javnih puteva, popravku oštećenja javnih saobraćajnih površina, asfaltiranje ulica i opštinskih puteva, za poboljšanje rada gradskog prevoza odvojeno je dodatnih 1.022.605.054 dinara, za suzbijanje komaraca i drugih štetnih organizama izdvojeno je novih 180,7 miliona dinara, za finansiranje funkcionisanja osnovnih i srednjih škola novih 391,1 milion dinara a za finansiranje rada ustanova socijalne zaštite dodatnih 84,6 miliona dinara", rekao je Vesić.
On je dodao da je Grad Beograd izdvojio i dodatnih 2,1 milijardi dinara za finansiranje dela ekonomske cene boravka dece u vrtićima.
Vesić je rekao da sve ove impozantne finansijske rezultate grad Beograd ostvaruje u uslovima kada dobija 66 odsto od poreza na dohodak građana, dok ostali gradovi u Srbiji dobijaju 77 odsto, a opštine 74 odsto.
"Da Beograd dobija manje od ostalih gradova u Srbiji odlučio je 1. oktobra 2011. godine tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas. Zbog ovakve odluke, Beograd je dobio oko 30 milijardi dinara manje od 2011. godine do danas iz budžeta Republike. Ova činjenica je najbolji odgovor na pitanje zašto će Beograd nastaviti da traži i dobije direktnu pomoć iz budžeta Republike za posebne projekte tako da unapred odgovorim neznalicama koje će ovakve odluke da napadaju. Naš budžet jeste 1,134 milijardi evra i najveći je u istoriji grada, ali u Beogradu toliko toga treba da se uradi da je ovaj budžet nedovoljan. Uostalom, Beograd čini 40 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije i najviše doprinosi velikim uspesima Vlade. Zato ćemo zajedno sa Vladom nastaviti da gradimo i razvijamo Beograd na veliku žalost naših kritičara", zaključio je Goran Vesić.
(Kurir.rs/Tanjug)