Iako je na domaćim portalima objavljen članak, koji smo i mi preneli, u čijem se naslovu kaže da je Stiven Mejer “bivši šef CIA za Balkan”, u pitanju je greška jer on nikada nije bio čef CIA niti se tako predstavljao.
Tvrdnja da je Mejer “bivši šef CIA za Balkan” se često pojavljuje u medijima, ali ne odgovara istini.
Stiven E. Mejer nikada nije bio “šef” CIA ili bilo kog njenog odseka, niti je bio “pomoćnik direktora CIA”. Štaviše, ni on sam se tako nigde nije predstavljao.
U biografiji se navodi da je u CIA obavljao dužnost “analitičara i menadžera”, da je ovu agenciju napustio 2011. godine, i da je za vreme rata u Bosni bio zamenik šefa Međuagencijske radne grupe za Balkan.
Uz ispravke, koje se tiču titule gospodina Mejera, ostatak teksta prenosimo u celosti:
BEOGRAD - Stručnjak za Balkan i nekadašnji analitičar u CIA, Stiven Mejer, rekao je da ne zna koliko će ideja o razgranicenju u dijalogu Beograda i Prištine biti u američkoj vladi, ali bi savetovao vlade ovde da je zgrabe, uzmu i rade sa tim.
"Iskoristite to da idete napred. Mislim da bi bilo veoma inteligentno, na primer Srbima, da na kraju, posle dve tri godine pregovora, kažu - mi dobijamo sve severno od Ibra, vi dobijate sve južno. Imamo posebne aranžmane za zajednice i istorijske spomenike i sveta mesta na Kosovu. Ali, isto, Preševska dolina treba da bude razmotrena i Republika Srpska treba da bude razmotrena", rekao je Mejer.
On kaže da je bilo ljudi u Klintonovoj administraciji koji su govorili u korist razgraničenja.
Donald Tramp je rekao da je za razgraničenje ako može da se postigne mirno, Džon Bolton je rekao istu stvar, navodi Mejer ali i ukazuje da je problem što Stejt department nije postigao dogovor, Stejt department nije promenio politiku 25 godina.
Oni rade po formuli "to je - što je", a ta formula ne radi, ističe Mejer u intervjuu za Telegraf.rs.
Vlada Sjedinjenih Država i američki političari zaista ne razumeju probleme ovde, istakao je on i naveo da najvažnija stvar koju je administracija promašila, a mnogi od njih u CIA su to osećali, "jeste dubina i važnost etničkih dimenzija".
"To je bilo naročito jasno tokom ratova devedesetih kada su američka vlada, Stejt department i Klintonova administracija odlučile kakva će biti politička budućnost Balkana", rekao je Mejer.
On je istakao da Ramuš Haradinaj ima zahteve koji su nerazumni, od zabrane puštanja srpskih diplomata i zvaničnika Srbije na KiM do taksi od 100 odsto na robu iz centralne Srbije.
"Mora da shvati da to blokira sporazum putem pregovora. Trebalo bi da budu veoma ozbiljni u međusobnim razgovorima", kaže Mejer.
Kaže da je njegova pozicija po pitanju "velike Albanije" uvek bila ista.
"Zašto Srbiju brine velika Albanija? Kako to može da šteti Srbiji? Srbija je mnogo jača, mnogo moćnija, mnogo važnija, ima bolju ekonomiju. To ne šteti Srbiji uopšte. To čak može da bude i prednost, ako Srbija kaže: 'OK. Mi podržavamo veliku Albaniju, ali i vi morate podržati veliku Srbiju'. Umesto što govorite da se plašite velike Albanije. Pa šta? Kakve to veze ima? To nema nikakve veze sa Srbijom. To čak može da pomogne Srbiji", smatra Majer.
Makedonija je, kako navodi, zaista teško pitanje i tu se moraju uključiti posebni obziri i interesi.
"Istočni delovi Makedonije...bilo bi teško da ti delovi zemlje ne postanu delovi velike Srbije", smatra on.
Mejer je, kako kaže, predlagao nekakvu federaciju između Makedonije i Srbije - da Makedonija ostane zasebna, ali da ima poseban odnos, specijalnu federaciju, kao što je bilo između Srbije i Crne Gore.
Mejer kaže da Srbija ubuduće može da očekuje sve više pokušaja i Rusije i SAD da uspostave svoj uticaj.
On misli da Srbija treba da ima dobre osnose Rusijom, ali i sa Vašingtonom.
Naglasio je da Rezolucija 1244 i ceo koncept međunarodnog prava znači da, u slučaju kada uzmete pokrajinu i kada je izdvojite iz države, to je suprotno međunarodnom pravu.
Mejer smatra da se treba vratiti jednom broju tih dokumenata i sporazuma koje su ljudi zgodno zaboravili, naročito u Vašingtonu.
Kako je rekao, Nemci naročito zahtevaju rešenje za Kosovo.
"To je dobro, dobro je imati dobre odnose sa Nemačkom", rekao je Mejer navodeći da zna da je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel predsednik Aleksandar Vučić omiljeni lider iz regiona.
"I to je dobro. Treba da ima dobre odnose sa njom. Srbija treba da ima dobre odnose sa Nemačkom. To je velika i važna zemlja u Evropi", istakao je Mejer.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je prevelika i puna razlika, ima mnogo različitih interesa i zato puca.
(Kurir.rs/Tanjug)