IVA ŠTRLJIĆ: O meni ni prijateljice ne znaju ništa
Dosadila su joj pitanja o udaji, a mnoga shvatanja o odnosima muškaraca i žena smatra klišeima. Voli da radi, želi da više snima, ali smatra da je najbolje biti tamo gde jesi i čestito se boriti
Na početku svojih zrelijih godina Iva Štrljić izgleda lepše nego ikada. Iza nje su mnoge uloge odlučnih devojaka koje znaju šta žele, a pred njom su novi izazovi koje ćemo tek videti. Iako se njeno ime uvek vezuje za oca, poznatog glumca Milana Štrljića, Iva je sama kovač svoje glumačke sreće, veliki borac i častan profesionalac.
Kad počnu vrućine, kako se oseća devojka poput vas, iz centra Beograda?
- Volim vrućine. Inače, po prirodi nisam mrzovoljna osoba, uvek sam puna snage i volje za sve i tu nit unutar mog karaktera ne može da poremeti nikakva temperatura. Obožavam duge šetnje beogradskim ulicama, odmilja ih zovem "kaldrma fitnes", one miluju moj um, oblikuju moje telo i zato su mi veoma važne. Umem zaista začuđujući broj kilometara da prepešačim u jednom danu zato sto baš svuda idem peške, brzim hodom, pa je to tako i ovih vrelih dana.
ISTRAJNOST I MARLJIVOST
Gledamo domaće serije koje niču kao pečurke. Nema vas previše iako ste pokazali dar i za dramu i za komediju. Pripadate li nekom klanu ili ne?
- Igrala sam ove godine u dve serije Radoša Bajića - "Šifra Despot" i "Psi laju, vetar nosi" - ali dobro ste primetili da me nema previše. Ne znam zašto je to tako i žao mi je što jeste. Vredna sam i volim da radim, stalo mi je i znam da je dobro imati me u timu, što će da potvrdi svako ko je ikad sa mnom sarađivao. Međutim, izgleda da sve to uopšte nije važno. Mnogo su važnije neke druge stvari, a za te druge stvari morate da budete drugačije i vaspitani. Ja sam vaspitana da budem borac i da se uvek držim čestitog odnosa prema ljudima, istrajnosti i marljivosti. To su izuzetne osobine koje mi pomažu da se nikad ne predajem, da uvek budem kreativna i osmislim za sebe nešto novo.
Dopada li vam se neka uloga koju vidite? Kažete li: "E, ovo je bilo taman za mene"?
- Ako sam bila na kastingu i nisam dobila određenu ulogu, tog trenutka prestajem o njoj i da razmišljam. Generalno sam takav čovek koji nikada ne gleda na neke pojave oko sebe ili na ljude sa željom da bude na njihovom mestu. Tu sam gde jesam i to gde sam, najlepše je mesto na svetu.
IZLIZANO MIŠLJENJE
Nerviraju li vas pitanja zašto niste udati?
- Pitanje uvek najviše govori o onome koji pita, o pristojnosti čoveka koji postavlja jedno takvo pitanje. Zato tako nešto mene ne može da iznervira. Neko ko može da postavi takvo pitanje nije neko zbog koga bih se ja nervirala.
Da li ste u emotivnoj vezi? Ne pričate o svojim partnerima.
- Nikada ne govorim o njima, to ste veoma lepo primetili. To je prvenstveno deo mog kućnog vaspitanja, jer su emocije koje poklanjamo onome koga volimo nešto najdragocenije i nisu za kafenisanje i prepričavanje. Veoma sam zatvorena i mislim da je to u vremenu u kome ljudi nemaju respekta ni prema sopstvenoj, niti tuđoj intimi jedna veličanstvena osobina. O meni ništa ne znaju ni prijateljice, jer se ne poveravam. Verujem da im to smeta, ali ja svoj život ne dam, a tuđi me ne zanima. Retko se družim sa ženama, uglavnom su mi prijatelji muškarci.
Zašto su, sve više, lepe, pametne, zgodne žene same? U čemu je problem, ako je to problem?
- Mislim da to uopšte nije tačno. To je već pomalo izlizano mišljenje kojim se godinama maše kao zastavom u raznim komunikacijama, tekstovima, člancima, ali jednostavno nije blisko istini. Uostalom, svaki čovek, kao i svaka žena, u sebi ima nešto lepo. I nekome će se baš to njeno lepo svideti. Svako pronađe nekog uz koga će njegovom srcu biti toplo i udobno.
DOBROTA POBEĐUJE
U kafićima je česta slika čisto muških i čisto ženskih stolova. Niko nikome ne prilazi. Šta traže današnji muškarci, a šta žene? Eto, i sami pišete da Ruža traži muža...
- Svaki čovek je istorija za sebe. Zato svako traži ono što njemu treba. Nikada ne osuđujem ničiju potrebu. Nema pravila i ne sme ni da ih bude.
Da li ste iskreni i otvoreni prema ljudima?
- Jesam iskrena, komunikativna, ali nisam sasvim otvorena prema svim ljudima. S vremenom sam naučila da je vrlo važno biti oprezan. Oprez dolazi sa zrelošću.
Ima li istine da se ne isplati biti fer, uljudan, dobronameran... da je dobro vaspitanje zapravo loše vaspitanje u današnje vreme?
- Možda će vam se tako učiniti mnogo puta kada se budete borili sa životnim vetrovima. Ali, na kraju priče, pobedu odnosi samo dobar čovek.
NEŽNOST IZNAD SVEGA
Kojim ženskim veštinama najbolje vladate? Umete li da kuvate, da vodite kuću?
- Najbolje vladam najvažnijom ženskom osobinom - nežnošću. A umem i da kuvam i da vodim kuću.
Jeste li oštri na jeziku? Umete li da odbrusite kada vam se nešto ili neko ne sviđa?
- Umem da iznesem stav na kulturan, ali jasan način.
Vitki ste, u odličnoj formi, uvek doterani. Činite li to zbog sebe ili drugih?
- Zbog sebe, naravno. Uživam u sređivanju, radu na svom telu, raduje me to.
Ko je taj na ovom svetu zbog koga biste činili sve da ga osvojite?
- Sve što mi treba - već imam.
NAPISALA SAM ULOGU ZA SEBE!
Vi ste i glumica i književnica. Pišete li nešto trenutno?
- Posebno sam ponosna na sebe što sam sama napisala 20 epizoda sitkoma "Ruža traži muža", koji će pratiti veseli život moje izmišljene junakinje Ružice Karapandžić i gde ću moći da iskažem oba svoja talenta, kako glumu, tako i pisanje. Do sada sam napisala i izdala tri romana, ali ovo sada je nešto sasvim novo, što me mnogo više ispunjava jer mi pruža priliku da za sebe napišem ulogu kakvu želim i da pokažem svoju duhovitu crtu. Oni koji me poznaju, taj deo moje ličnosti izuzetno vole.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Zorana Jevtić)