Hladni oblozi, mnogo tečnosti i potpuni mrak prva su pomoć. U slučaju gubitka svesti, obavezno neka neko pozove Hitnu
Neki se leti klone sunca, posebno oko podneva, kad zaista ume da peče bez milosti. U pravu su, udari zraka na teme i potiljak, posebno ako se nisu pravilno zaštitili, mogu od 10 do 17 sati da izazovu sunčanicu. Ali ima nešto još gore: toplotni udar ne mora uopšte da bude posledica direktnog izlaganja našoj najsjajnijoj zvezdi. U stanju je da nas savlada i u kući, na poslu, svugde gde je otežano prirodno hlađenje organizma znojenjem.
S prvim julskim danima, kada se živa u termometru bližila 40. podeoku, a prethodne kiše ostavile traga, malo ko nije prokuvao. Sunčanica je pošteno namučila naše sugrađane, a, nažalost, nije bio mali broj ni onih koje je toplotni udar po hitnom postupku odveo do lekara. Tako je moralo da bude jer ova vrsta udara nekad može da bude i fatalna - od akutnih komplikacija smrt naglo nastupa!
Kako da ubuduće uravnotežite otežano prirodno hlađenje organizma znojenjem, naročito kad je za vreme letnjih vrućina vlažnost vazduha izuzetno visoka i šta sve treba da radite da se ne biste pregrejali i izazvali sudbinu, specijalno za vas objašnjava prim. dr Biserka Obradović iz Odeljenja za zdravstvenu zaštitu odraslih u DZ Stari grad u Beogradu.
VLAGA I VRUĆINA RAZARAJU
Kako nastaje toplotni udar?
- Rezultat je naglog, prekomernog povećanja telesne temperature (i preko 40 stepeni Celzijusa!) i nemogućnosti organizma da je snizi, odnosno da je održi u normalnim granicama.
Kad se najčešće javlja?
- Obično se javlja kad je znojenje otežano u vreme letnjih sparina, prilikom povećane vlažnosti vazduha.
Da li je toplotni udar isto što i toplotna iscrpljenost?
- Za razliku od toplotnog udara, toplotna iscrpljenost se javlja usled fizičke aktivnosti na visokoj spoljašnjoj temperaturi, osobe se nesmetano znoje, a njihova telesna temperatura bude nešto niža. Često se događa nedovoljno aklimatizovanim osobama, rekreativcima kojima nedostaje kondicija, dehidriranim ili gojaznim.
A sunčanica?
- Ima razlike. Počinje jakom glavoboljom, temperatura raste pod uticajem sunca. Tad telo nastoji da rashladi mozak šaljući mu više hladne krvi, dolazi do proširenja krvnih sudova.
Koliko treba organizmu da reaguje?
- Problemi mogu da se dogode iznenada ili nekoliko sati posle izlaganja ekstremnim uslovima. Najvažnije je da se prepoznaju razlike u simptomima, svedočenja o promenama kod neke osobe su od izuzetnog značaja jer različiti simptomi sunčanice, toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara zahtevaju i različito lečenje.
NIJE NIMALO NAIVNO
Gde toplotni udar najviše udara?
- Toplotni udar se smatra veoma ozbiljnim stanjem i svrstava se u hitne slučajeve jer dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema, što može da vodi u neurološke poremećaje, trajna oštećenja mozga, u kolaps kardiovaskularnog sistema, otkazivanje mišića i organa (najčešće su to bubrezi), u konvulzije, komu, pa i u smrt!
Može li organizam da se odbrani?
- U ovako teškoj situaciji organizam može da se brani sistemskom reakcijom, a ona, opet, može da prouzrokuje stanje šoka.
To zahteva brzu reakciju.
- Treba zaista brzo reagovati. To podrazumeva da se pacijent odmah smesti u hladniji prostor, da se sa njega ukloni odeća i da ga se eventualno stavi pod tuš ili obloži mokrim peškirima. Ako je osoba pri svesti, nije joj muka i ne povraća, treba joj dati što više osvežavajućih napitaka dok lekar, u zavisnosti od stanja pacijenta, ne predloži dodatne mere.
Šta lekar može da učini?
- Lekar će brzo dati sredstvo za rehidrataciju, proceniti da li je potrebna intravenska infuzija, staviće pacijenta da leži sa blago podignutim stopalima. Uključiće u lečenje, po potrebi, neurologe, kardiologe i druge specijaliste koji će uvesti dodatnu terapiju.
Šta ovih dana savetujete pacijentima?
- Da ne precenjuju sebe i da nikad ne potcenjuju vrućinu!
IMA RAZLIKE
SIMPTOMI SUNČANICE: jaka glavobolja, pospanost, vrtoglavica, iznenadni mrak pred očima, suva koža, zujanje u ušima, rast telesne temperature.
SIMPTOMI TOPLOTNOG UDARA: ubrzano disanje i puls, crvenilo u licu, osećaj slabosti, vrtoglavica, žeđ, suva koža, izostanak znojenja, nizak krvni pritisak, mučnina, povišena telesna temperatura, proširene zenice, halucinacije, gubitak svesti.
NEOPHODNA ZAŠTITA
- uzimajte dovoljno tečnosti
- obroke podelite u manje, laganije porcije
- ne idite nigde bez flašice vode
- vrat i zglobove hladite vodom, vlažnim peškirom, maramicom
- tuširajte se češće
- nosite pamučnu odeću, zaštitite šeširom potiljak i oči naočarima za sunce
- izbegavajte alkohol
- izbegavajte napitke sa mnogo šećera i kofeina
- izbegavajte boravak na suncu od 10 do 17 sati
- izbegavajte naporan fizički rad
TOPLOTNA SINKOPA
Kratkotrajan gubitak svesti ili toplotna sinkopa je neadekvatan odgovor kardiovaskularnog sistema na povišenu temperaturu. Najčešća je kod starijih ljudi, dece ispod četiri godine, pacijenata koji koriste diuretike (lekovi za izmokravanje), kardiovaskularnih bolesnika, dijabetičara, gojaznih. Slabost prethodi kolapsu, javlja se naglo, osoba ima bledu, sivkastu, hladnu i lepljivu kožu. Takvu osobu prenesite na hladnije mesto i zovite lekara.
OBRATITE PAŽNJU!
Posebno bi trebalo da se pričuvaju vozači - da nikako ne ulaze u pregrejan automobil. Ako ste ovog leta planirali da kampujete, proverite šator. Osim što treba da bude odlično opremljen, u njemu treba da ste u mogućnosti da komotno dišete, a ne da jedva lovite vruć vazduh. Opreznost se zahteva i od radnika u pekari, industriji.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)