SAVO MILOŠEVIĆ KAO ALEKS FERGUSON: Trener Partizana modernizuje crno-bele!
Poznato je da Partizan, kao i veliki broj klubova sa Balkana, ima tu lošu naviku da često menja šefa struke, pa smo imali priliku da vidimo apsurde gde pojedini prvoligaši za jednu sezonu pormene po četiri ili pet trenera, te neki od njih ne dočekaju ni svoju premijernu utakmicu. Od novog kluba osete samo
dres na promociji i teren na par treninga. U Humskoj se nije išlo toliko daleko i prilika je poverena svima do maksimuma, pa smo tako u prošlosti imali situacije da na treningu vidimo sve i svašta. Možda to zvuči previše rogobatno, ali verujte, nimalo nije pogrešno.
Od specijalnog izveštača Kurira iz Slovenije - Nemanje Ilića
Bilo je tu svega i svačega. O igračima koji su nekada nosili crno-beli dres moglo bi da se napiše svašta, ali ovaj put fokus će nam biti na šefovima struke.
Išlo se iz krajnosti u krajnost, a na kraju kada se sve sabere, jedino što je bitno jeste rezultat. On je taj koji sve ono što se dogodilo loše pre toga poništava i
svemu daje neku novu dimenziju.
Ipak, ono što prvo svima zapadne za oko kada gledate trening crno-belih jeste način rada i komunikacije trenera i igrača. E baš tu smo mogli da vidimo sve.
Od rigoroznih i uvek strogih Aleksandra Stanojevića i Marka Nikolića, preko kreativnog Vladimira Vermezovića, pa sve do ’’odsutnog’’ Avrama Granta. E, upravo Grant, bio je neko ko je svojim sistemom treninga iznenadio sve u Humskoj. Bio je klasičan predstavnik one ’’ostrvske’’ škole fudbala, što je
mnogima ovde bilo istovremeno veoma i čudno i zanimljivo. U potpunosti je opravdvao onaj univerzalni nadimak za sve trenere ’’šef.’’ Ako se neko zapitao zašto igrači tako oslovljavaju svoje trenere, onda je on to najbolje definisao.
Dok su njegovi pomoćnici vodili trening sa igračima, on je u službenim prostorijama uz kaficu posmatrao trening. Po okonačnju istog, pregledao je video snimke i prepravljao šta nije dobro, ali opet naravno preko svojih asistenata. Jedinu značajniju komunikaciju imao je sa igračima za vreme sastanaka, koji iskreno rečeno i nisu bili baš česti.
Onima koji ne pozanju baš najbolje svetski fudbal i koji su čvrsto vezani okvima regionalnog sporta među golovima, sve to je delovalo veoma čudno i zaprepašćujuće. Za one upućenije, to je dobro poznat i u svetu veoma pirmenjen način vođenja ekipe i treninga, gde je sve pod lupom jednog čoveka koji se naziva menadžerom, koji ima ekipu ljudi koja taj posao obavlja za njega. Čovek koji je među prvima osmislio ovaj stil vođenja ekipe jeste legendarni mendažer Mančester junajteda ser Aleks Ferguson, za koga se vezuju razne legende. Poput one da dok igrači treniraju, popularni ’’Fergi’’ sa čašom vina ili šampanjaca sedi na tribinama i sve samo pomno prati. Opšte je poznato da engleski menadžeri posle svake utakmice, po tradiciji, odlaze u službene prostorije stadiona domaćina i zajedno ispijaju flaše skupocenog vina ili šampašca, šta ko voli. Pa, po nekoj logici stvari, ako je to normalno, zašto ne bi i vođenje treninga moglo da se izvede uz koju čašu vina.
Čuveni Avram Grant nije išao toliko daleko da na treningu konzumira alkohol, ali s obzirom na rezultate, možda je mogao i to da primeni.
Ne tako davno, novi šef struke Partizana postao je Savo Milošević, koji je baš ta ’’ostrvska’’ škola. Da, škola modernog fudbala koja je budućnost ovog sporta, samo naravno bez ’’finesa’’ sa alkolohom, što je u Srbiji neoprostivo, za šta je čak znao svaki stranac koji se latio posla šefa struke u Superligi Srbije. Za razliku od Granta, Milošević voli da za vreme treninga ipak minimalno komunicira sa igračima, ali pre svega o stvarima vezanim za atmosferu, dok su stvari vezane za taktiku rešavaju sa pomoćnicima, što su u ovom slučaju Milan Đuričić, Nenad Cvetković i Strahinja Pandurović. Sa golmanima radi Nemanja
Jovšić, a tu su uvek prisutni fizioterapeuti I doktori bez kojih ceo sistem ne bi imao smisla.
Koliko ovaj sistem rada ima efekta, delom smo videli na kraju domaćeg šampionata , gde je MIlošević Partizan od pete pozicije na tabeli doveo do kvalifikacija za Ligu Evrope , a nekoliko dana kasnije I odbranio Kup. Ako je verovati igračima, ovaj sistem je za svaku pohvalu, atmosfera na treningu je odlična a I mlađi fudbaleri nisu bili nikada zadovoljni.
Da Milošević dobro poznaje ovaj način rada svima je vrlo jasno, ipak je svoje najbolje godine ostavio na Ostrvu upravo za vreme tih treniga,, ali koliko je to primenljivo I praktično u Srbiji, još nije poznato, međutim da daje određeni rezultat dokaz je štoper Bojan Ostojić koga je MIlošević praktično vratio iz
mrtvih, na šta mu je ovaj uzvratio golom prtoiv Crvene zvezde za titulu u Kupu Srbije.
Ostojić je samo jedan od produkata ovog načina rada Save Miloševića I verujemo da će ih u skirijoj budućnosti biti još mnogo više.
Kurir sport/Nemanja Ilić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: