Samoproglašena elita i tzv. profesionalni novinari teško sastavljaju logičku celinu. Istina, to se od njih i ne očekuje. Oni nastupaju kao profesionalne narikače. Ko im kešne za njega i kukaju, navodi Ivan Tasovac u autorskom tekstu za naš list
Ne razumem vedete bivšeg režima, koje osokoljene (ne)vaspitanom Tviter balavurdijom, promovišu lustraciju kao svoju osnovnu političku platformu, sve rutinski zakukavajući nad medijskim slobodama i nedostatku dijaloga.
Brate, koliko treba da budeš odvaljen od realnosti da, kao opozicioni lider, promovišeš lustraciju, a da ti ne padne na pamet da bi vlast mogla da prihvati tvoju političku platformu i započne sa lustracijom svojih neistomišljenika - odmah.
Da se vlast odluči na takav korak, više niko ne bi mogao da kaže kako se ingeniozne ideje opozicije ne prihvataju, a baška što bi konačno vlažni san samoproglašenih elita i tzv. profesionalnih novinara o Srbiji kao zemlji ugroženih medijskih i svih drugih sloboda dobio kakvo-takvo utemeljenje.
Bez apokaliptične priče o nikada gorem stanju u medijima i društvu, ti likovi teško sastavljaju logičku celinu. Istina, to se od njih i ne očekuje. Oni nastupaju kao profesionalne narikače. Ko im kešne za njega i kukaju. Retko, ali ponekad, kada ih uhvati dert, mogu da kunu i iz čistog zadovoljstva.
Medijska slika Srbije je daleko od pristojne, ali oni koji misle da smo u vreme dok je na vlasti bila Demokratska stranka živeli u nekakvom nordijskom socijaldemokratskom raju su očito jeli bunike dok je Đilas medijski kontrolisao i Kurtu i Murtu.
Tvrdnje da nam nikad nije bilo gore su podjednako uverljive koliko i verovanje pastafarijanaca da svemir kontrolišu džinovske špagete i ćufte.
Ukoliko je svim tim stručnjacima Josip Broz bio standard medijskih sloboda, Slobodan Milošević - mera ljudskih prava, Jezdimir Vasiljević i Dafiment banka - model ekonomskog oporavka, logično je i da im je izdatak od milion dolara za siledžiju Miladina Kovačevića bio primer korisne i mudre diplomatije, izgradnja Staklenca na Trgu republike i lažnih Terazija - nesporna urbanistička puslica, a zatvarenje Narodnog i Muzeja savremene umetnosti - oličenje brige za kulturu.
Kada čovek malo bolje razmisli, lustracija možda i nije najidiotskija stvar do koje je današnju opoziciju vinuo misaoni proces.