Aleksandar Lukašenko vlada Belorusijom već 25 godina. Često se u Evropi komenteriše da je dugo na čelu države, a priča se da mu najveći izazov tek predstoji - odlazak s vlasti.
On je sada "Broj jedan". Nakon ostavke predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva u martu, Aleksandar Lukašenko je šef države sa najdužim stažom na postsovjetskom prostoru.
Taj 64-godišnji vlastodržac sa prepoznatljivim brkovima slavi svoju 25. godišnjicu na vlasti.
Lukašenko – "otac zemlje"
Kada je 10. jula 1994. šef Sovhoza, velike državne farme, izabran za prvog predsednika Belorusije, bivša sovjetska republika na istočnoj granici Evropske unije bila je nezavisna tek tri godine. U to vreme, Lukašenka su u narodu od milja zvali "baćka" (otac).
Liderskom stilu oca nacije ostao je veran sve do danas. Brine se, recimo, da krave nisu previše prljave i da imaju dovoljno hrane. To je tipično za Lukašenka. Tako je u martu, zbog lošeg stanja na jednom poljoprivrednom gazdinstvu, otpustio nekoliko funkcionera, uključujući i ministra poljoprivrede.
Često se čuje da je Lukašenko u svojoj republici sa oko deset miliona ljudi održao neku vrstu "mini-Sovjetskog Saveza". To se odnosi na relativno uspešan industrijski i poljoprivredni sektor koji ima koristi od državne podrške, a pre svega od političkog saveza s Rusijom. Ali to je takođe dovelo i do velikog oslanjanja na Rusiju.
Lukašenko se oslanja na obaveštajnu službu KGB, koja u Belorusiji i dan-danas nosi to ime, kao nekada u Sovjetskom Savezu.
Putem referenduma doneo je izmene zakone i ustava kako bi imao više ovlašćenja i neograničen reizbor.
Približavanje Zapadu posle 2014.
Lukašenko je tokom krize u Ukrajini ostao neutralan i stekao međunarodni ugled zahvaljujući pregovorima o istočnoj Ukrajini u beloruskom glavnom gradu Minsku.
Takođe, predsednik je oslobodio i neke opozicione aktiviste, i tako otvorio put ka ukidanju sankcija EU, što se i desilo 2016. godine.
Ponovno približavanje Zapadu trebalo je da bude krunisano u februaru. Planirano je prvo učešće Lukašenka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Ali putovanje je neposredno pred sam događaj – otkazano.
Vest je usledila nakon jednog sastanka Lukašenka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što je dovelo do spekulacija o mogućoj povezanosti da dva događaja.
Bliski odnosi sa Rusijom
Lukašenko je od početka održavao bliske odnose s Rusijom. Sa Borisom Jeljcinom, Putinovim prethodnikom, 1997. je osnovao zajedničku rusko-belorusku državu, uniju koja je do sada postojala više na papiru. Belorusija je takođe bila osnivač Evroazijske ekonomske unije.
Bilo je i spekulacija da Kremlj želi da oživi projekat rusko-beloruske države kako bi se Putinu omogućio reizbor.
Posle dva mandata, šef Kremlja više ne može da se kandiduje, a mandat mu ističe 2024. godine. Lukašenko se uplašio za svoju moć i – ako uopšte postoje – odbacio takve planove. Rusiju je kritikovao neobično oštro, ali je izbegao direktne napade na Putina.
Najveći izazov za Lukašenka tek predstoji: njegov odlazak sa vlasti. Nedavno je najavio da će naredni predsednički izbori biti održani kako je i planirano: 2020. godine. On bi mogao da se kandiduje.
Njegov odlazak bi doveo do promene vlasti, a naslednika je teško zamisliti.
Kurir.rs/Dojče vele
Foto: EPA