TRAŽIMO DEVOJČICU IZ PRIČE KOJA JE RASPLAKALA SRBIJU! Ako je znate, javite se! Evo i šta kaže autor tvita koji je raznežio sve!
Politički obračuni, krvava ubistva, rijalitiji i polugole starlete ipak gube trku kad se naspram njih nađe priča o ljudskosti, dobroti, ljubavi i životu jednog "običnog malog čoveka".
Najbolji dokaz za to je, samo naizgled, obična priča Branislava Bjelice, izvršnog urednika Kurira i pisca, inače autora potresnog romana "Dete na stepenicama", o jednoj devojčici sa Daunovim sindromom i njegovom motoru na beogradskom parkingu, a koja je poslednjih dana bukvalno zapalila društvene mreže, izmamivši čak i one muške, najteže suze. I dokazavši da, ipak, svi možemo i malo drugačije...
- Devojčica sa Daunovim sindromom juče vidi me dok se parkiram i dotrči do mene sa mamom, koju čvrsto drži za ruku. Ona mnogo voli motore, kaže mi mama. Da je pustim da sedne, pitam mamu. Ne, ne, nespretna je, kaže. E, pa onda ajmo ovako, kažem... Tek tad skidam kacigu i pomažem devojčici da je stavi na glavu. BOŽE, KOJA SREĆA! Pet minuta je ne skida! Mama je vodi do nekih kola da se vidi u odsjaju stakla. Devojčica vrišti i smeje se iz sve snage! "Dobro, vrati čiki sad kacigu", kaže mama - napisao je Bjelica na Tviteru, pod nikom #ObicanMaliCovek, a priča je krenula da se širi mrežama munjevitom brzinom:
- Skida kacigu nevoljno, mnogooo je tužna... Plače. Čekaj, kažem. Ima još! Dajem joj rukavice, izgledaju svemirski! Nabudžene skroz. Ona jednu stavlja sama, drugu joj nameštam ja, teško je da to sama učini. Mama kaže: "Nemojte da vam oduzimamo vreme." Devojčica rukavicama dugo mazi lice. Dugo... Prija joj ona plastika na obrazima, valjda. "Ajde, vrati čiki to, nemoj da ga zadržavaš", kaže mama. Kažem: "Samo je pustite, neka je." Mama kaže: "Dobro, dosta je, nema više." Ja kažem: "Čekaj, ima još!" - stoji u tvitu koji je za samo dva dana dobio 5.000 fejvova.
Bjelica je zatim upalio motor i pokazao devojčici kako i gde da da gas, dok su ih okupljeni ljudi na stanici zainteresovano posmatrali.
- Ona daje gas, motor zabruji i ona se malo uplaši. Odskoči. Kažem: "Ne boj se, probaj opet." Ona daje gas i motor se čuje najglasnije na svetu. Devojčica presrećna. "Još, još, joooooš!" Mami je neprijatno, kao, zadržava me. Kažem: "Samo je pustite, nek uživa." Ljudi gledaju, lepo im je, nije im neprijatno. Bar mi se čini da je tako. Gasim motor i kažem joj: "E sad je dosta. Vidimo se sutra." Ona me grli... MENI LEPO. Eto... - napisao je Bjelica i kasnije dodao: "Ne postoje loša deca, postoje samo loši ljudi. Al' to je neka druga priča..."
Branislav Bjelica: Tviter je moj dnevnik, popularnost mi ne treba
- Nisam taj tvit napisao da bih bio popularan. Što reče neki sociolog, samo budale žele da budu popularne. Nisam ga napisao ni da se hvalim. To tek ne. Tviter bukvalno doživljavam kao dnevnik i pišem o onom što mi se događa. Jedine stvari o kojima ne pišem su politika i seks. To mi je vulgarno. Oba. Dakle, ovo je moj dnevnik i do sada nikada nisam imao ovoliko fejvova. A pišem o obični stvarima, kao Bora Drljača, recimo. Ali, kad on napiše: "Danas sam kupio luster", dobije pet hiljada fejvova. A ja kad napišem: "Kupio sam drva", dobijem tri fejva. To je zato što je on popularan. Ja samo želim da budem Običan Mali Čovek, što i jesam. Hvala - odgovorio je Bjelica na pitanje da li je očekivao da će ovaj njegov tvit izazvati toliku pažnju javnosti.
(Kurir.rs/Jelena Pronić)