20. jula 1969. godine NASA je uspešno završila svoju misiju "Apolo 11", kada je Nil Armstrong postao prvi čovek koji je kročio na Mesec.
Milioni ljudi širom sveta sa nevericom su gledali taj "mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".
Međutim, bivši šef Apola, inženjer Kristofer Kraft, 50 godina kasnije otkriva malo poznate detalje.
Kraft je bio direktor leta prve Apolove misije, kasnije nazvane Apolo 1, koja je trebalo da se obavi 1967. Letelica je trebalo da obavi probni test u niskoj orbiti Zemlje.
27. januara te godine troje članova posade je poginulo u požaru tokom probnog odbrojavanja na platformi. Poginuli su astronauti Virdžil Grišam, Edvard Vajt i Rodžer Čefi, koji su izgoreli u kapsuli tokom testiranja. Njihove udovice su zahtevale da se misija zapamti kao "Apolo 1".
Kraft je sada otkrio da je tragičan incident posledica traljavo odrađenog posla zbog političkog pritiska da se pobedi Sovjetski savez u svemirskoj trci.
"Bilo je grozno, mogao sam da čujem njihove glasove. Nije dugo trajalo, oko 10-15 sekundi. Uprava je trčala da stigne na Mesec i mislim da su bili voljni da rizikuju", rekao je Kraft.
On smatra da je ova nesreća bila ključna za ostatak misija “Apolo”. NASA je ovaj incident iskoristila da identifikuje svoje greške i spreči da se to ponovo desi.
"Trebalo je da se dogodi požar, pa da ponovo naprave letelicu", ocenio je Kraft.
Ipak, bez ove nesreće ne bi bilo ni sletanja na Mesec.
Kraft tvrdi da je on bio jedini zbog koga je Armstrong postao prvi čovek na Mesecu.
"Drugi su rekli da će to biti Oldrin, ali ja sam razmišljao da ne želimo njega. Jednostavno sam smatrao da on nije tip ličnosti koji bi trebalo da predstavlja SAD u svetu. Smatrao sam da je Nil bolji čovek za taj posao. Nije da nisam voleo Oldrina, ali nije mi se ni sviđao, svi imamo slabosti", rekao je Kraft.
Kurir.rs/Express.co.uk
Foto: EPA