OVO JE VIŠE OD SUDBINE, OVO JE PRIČA KOJA JE USIJALA DRUŠTVENE MREŽE I PROBUDILA SRBIJU: Upoznajte Banetovu Malu Bajkerku i njenu Superbaku! (FOTO)
Potresna ispovest Jagode Delić (68), zakonske starateljke Ivanke Mihajlović (15), devojčice rođene sa Daunovim sindromom
BEOGRAD - U Srbiji ima mnogo tužnih priča. I u svetu, naravno, ali Tolstoj je to odavno lepo sažeo u jednu jedinu rečenicu.
Ovo je priča o maloj Ivanki i baki Jagodi. Ali, u priču moram da uvedem i sebe.
Dakle, zovem se Branislav Bjelica i imam tviter nalog. Danas to mnogi imaju, te društvene mreže. I tu o svačemu pišu...
Pre nekoliko dana, na nekom parkingu, sasvim slučajno sreo sam devojčicu sa Daunovim sindromom. Prišla mi je i htela da vidi motor. Ja sam taj petominutni susret opisao u pet-šest tvitova i nastavio da živim svoj život.
ONDA SE INTERNET ZAPALIO, što kažu ove nove generacije. Više od milion ljudi pročitalo je priču o Maloj Bajkerki (tako sam je nazvao, nisam joj znao ime) i bar stotinu njih je poželelo da je nađem. Zvali su me i rekli mi: „Nađi je, bilo bi lepo da je nađeš!“ Moć medija i moć društvenih mreža učinila je da posle samo tri dana nađem Malu Bajkerku! Pomogao je poštar Aleksandar sa Karaburme, on nas je povezao. Aleksandre, hvala! Hvala i svima ostalima, naravno!
Onda sam se našao s Malom Bajkerkom i bakom Jagodom, saznao kako se Mala Bajkerka stvarno zove i saznao… AUF! KAKVU sam priču čuo od bake Jagode. Sedeo sam, slušao je i ćutao... Dok se Ivanka igrala s poklonimai s fotoreporterom igrala fudbal. Na kraju, kad smo se rastajali, nije htela da me poljubi, jer imam bradu, ali sam zato ja izljubio nju! Toliko da se postidela...
Pre toga sam čuo ovo:
Ivanka je rođena 2005. Ne zna se ko joj je otac, a majka je otišla… Tako počinje priču krhka i nežna baka Jagoda, koja bi komotno, i s ponosom, mogla da nosi ime JAKOda.
- Ivankina majka je otišla, ima sina iz drugog braka, znam da živi u Beogradu i to je uglavnom to - priča Jagoda Delić (68), baka i zakonska starateljka Male Bajkerke Ivanke.
- Rođena sam u Zemunu. Otac mi je bio vojno lice, penzionisao se kao potpukovnik. Dok je bio oficir živeli smo tamo gde je on imao službu: Kosovo, Slovenija, Makedonija, Bosna... U Sarajevu sam završila osnovnu i srednju školu, počela studije, udala se, otišla u Liku, razvela se, vratila se u Sarajevo, radila... Radila sam kao medicinska sestra, sad sam penzionisana medicinska sestra, penzija mi je... ne možete ni da zamislite kolika. Ali, to je druga tema... U Sarajevu me je zatekao rat. Preživela sam. Bila sam ratni zarobljenik. Ne bih o tome... U jednoj od razmena tih nesrećnika dospela sam u Beograd. U svoj rodni grad. Ali kakav mi je to rodni grad kad u njemu nemam nikog i nemam ništa? U Srbiji sam, a nisam izbeglica, a nisam ni domaća, razumete? Al’ dobro, nekako sam preživela. Da ne pričam sad o tome…
DNK analiza
Živela sam nekako, snalazila se, kao i mnogi... Žena koja je bila u vanbračnoj vezi sa mojim sinom 2005. rađa Ivanku; ja postajem baka. Ali... ona odlazi. Ne bih o tome, može? Ni o sinu… Ostajem sama sa detetom. Dobro... Završavam obuku za staratelja, to mora tako po zakonu, postajem privremeni staratelj, dugo godina ostajem privremeni staratelj, a od pre četiri godine sam stalni staratelj. Sve po zakonu.
Da vam ne pričam kroz kakvu sam golgotu prolazila svih tih godina. Sad i da me terate ne bih umela sve da vam prepričam. Ne bih...
Do Ivankine druge godine mislila sam da mi je ona jedino moje u životu. Ona i niko više, moja unučica. Dakle, u drugoj godini ona završi na operaciji srca, znate kako je sa tom decom sa Daunovim sindromom, imaju problema sa srcem... Sve, srećom, prođe dobro.
Međutim, kada je urađena DNK analiza dokaže se da Ivanka nije moja biološka unuka! Ne zna se čije je dete. Nije od mog sina! Ne znate kako sam se borila da je zadržim! Koliko sam se borila! Borila sam se, jer ona je moja. Moja, razumete?
Vojni krug
Sad živimo u vojnom krugu u regrutnom centru na Karaburmi. Tu smo godinama; to je jedna prostorijica. Trebalo bi da se uskoro odselimo. Ne možemo više tamo, tako su nam rekli. Obećali su nam neko privremeno rešenje, pa sad... Videćemo. Ko zna… Ja ne verujem u srećne priče. Ne verujem da će nam biti bolje. Ali, kako god da nam bude, ja ostajem sa svojom Ivankom. Ona je moja i unuka i ćerka, moja duša, moje sve.
(Kurir.rs/Branislav Bjelica/Foto: Damir Dervišagić)