Draganče je bačvar, ali poznat je kao "Iđoški Betoven" jer je usavršio muziciranje udarajući čekićem o bačve. O čuvenom bačvaru Miodragu Munćanu, poznatom Dragančetu, priča ceo Banat. Ne samo da je odlučio da za života podigne spomenik, Draganče je, kako običaji nalažu, pozvao sveštenike,prijatelje i rodbinu na svoju "daću". Kako kažu mnogi prijatelji, prvi put im je na groblju bilo lepo, pa i samom Dragančetu, koji je zadovoljan živim pomenom i okupljenim prijateljima.
- Želeo sam da imam plavi spomenik, ali nigde nismo mogli da nađemo takav kamen, stavio sam sliku u plavoj košulji, ali sam ipak želeo da sve bude u toj
boji. Mnogo sam uzbuđen, ali i srećan, pozvao sam sve moje prijatelje i one za koje znam da bi došli kad umrem, tu su i sveštenici, a ručak je pripremljen po
našim običajima, znate kako je kada dođete na "daću" mora svega da ima, supa, pečenje, kolači, rakija -, ispričao je poznati banatski virtuoz.
Spomenik na iđoškom groblju kod Kikinde osveštala su tri sveštenika u prisustvu velikog broja građana. Slika na grobu je sa njegovih nastupa, jer je Draganče poznati virtuoz na drvenim bačvama.
Kamenorescu je naredio samo da ukleše godinu rođenja, ali ne i deceniju, stoleće kada dođe kraj života, jer , kako kaže - "još ima vremena za onaj svet, tek mi je 81 godina".
Daće u "slavu života" još uvek se prepričava po Banatu, mnogi koji su bili prisutni u Vatrogasnom domu gde se zbio čitav događaj, kažu, da su se "lepo proveli", a i dobro najeli, jer, Draganče za svoje daće nije štedeo. Nazdravljalo se rakijom i vinom u slavu Dragančeta. Svirao je orkestar Žarka Adamova sa pevačima Lepom Lanom i Duškom. Slavlje je uveličao na gajdama Radivoj Ristić, gost iz Srbobrana. Kakva bi to bila "daća" da i Draganče nije učestvovao. Uzeo je bure i bačvanske čekiće i na zadovoljstvo svojih meštana odsvirao svoju "Vinogradarsku himnu".
Draganče je jedini bačvar u ovom delu Banata. Svoju umetničku karijeru slavni Draganče, poznatiji u javnosti kao "Iđoški Betoven" počeo je udarajući čekićem o drvenu bačvu. Melodija koja se stvara udaranjem čekića o drvenu burad, postala je nadaleko poznata, a ovog slavnog bačvara uvrstila u prave virtuoze.
Kako je jednom prilikom objasnio Iđoški virtuoz, sve je počelo kako bi se dopao ženama, svoj radni vek proveo je u jednoj firmi gde se sve pakovalo u drvenu burad, pa je imao vremena da usavrši i komponovanje.
Draganče je za bačvara položio još davne 1958. godine, bio je šegrt kod čuvenog majstora Krstina, a usavršio je i odžačarski i stolarski zanat. Najteže mu pada što za sada nema naslednika, voleo bi Draganče da neko nastavi da "udara u njegovom ritmu".
Šaljivdžija u duši, boem, kafandžija i umetnik sa čekićem u ruci, kaže, da bi svakom poželo život kakav on ima, jer valja se pripremiti i za "onaj svet" za koji još ima vremena, jer tek mu je 80-leta.
(Kurir.rs/Telegraf/Foto: Printscreen YouTube/T.Ilić/Ilustracija)