Tri EKG aparata, kragne, udlage, aparati za pritisak, aparati za inhalaciju - ovo je samo deo medicinske opreme koju je kupio doktor Zdravstvenog centra Paraćin, i to novcem koji je zaradio sakupljajući plastične flaše!
Doktor Ivan Božinović (42) radi u Službi hitne medicinske pomoći u Paraćinu i od 2013. godine skuplja reciklažni materijal, prodaje firmi koja ga obrađuje, i sav novac koristi da bi kupio aparate i materijal za zdravstvenu ustanovu u kojoj radi. Naravno, on u ovoj humanoj akciji nije sam - aktivno učestvuje nekoliko hiljada njegovih sugrađana.
- Poslednja suma, kojom smo kupili tri EKG-a, aparate za ingalaciju, aparate za pritisak, udlage, kragne i drugo, iznosila je oko šest, sedam hiljada evra, i skupljali smo je oko godinu, godinu i po dana. Očekujem da će sledeća uplata od firme za obradu reciklažnog materijala iznositi između 300 i 400 hiljada dinara - kaže doktor Božinović.
- Došao sam na ideju kada sam shvatio koliko samo moja kuća plastike baci. Pomislio sam - zašto ne bih smeće pretvorio u nešto korisno? Plastične flaše su resurs koji je svima dostupan, a pomoć je mnogima potrebna. Malo po malo počeo sam da skupljam, a ljudi su se priključivali. Pročulo se. Počeli smo sa 500 porodica koje su skupljale flaše, a sada ih već ima 1.500 i računamo da ćemo imati oko 5.000 - objasnio je svojevremeno Božinović.
Cilj mu je da u narednom periodu obezbedi ultrazvuk, što košta između 20 i 30 hiljada evra, a dugoročna težnja jeste da sakupi novac za skener, čije se cene kreću od 120 do 180 hiljada evra, kvalitetniji su i skuplji od toga.
Kako čitav proces funkcioniše?
U početku je sve išlo sporije, kaže Božinović. Morao je da ide od kuće do kuće da objašnjava ljudima šta je zamislio, što ponekad i sada čini, jer su ljudi nepoverljivi, kaže. Ali, društvene mreže su olakšale organizaciju, a i za projekat se pročulo. Mnogo ljudi aktivno učestvuje na tome da se što više domaćinstava uključi. Jedan od načina da privuku i edukuju ljude jeste deljenje flajera.
Ono što je najznačajnije jeste da sada postoje punktovi sa velikim džakovima u koje stanovnici Paraćina sami ubacuju svoju iskorišćenu plastičnu ambalažu.
- Izađem iz smene, odemo kamionom pokupimo džakove, oko sat i po vremena, onda idemo u drugo selo, pa dođem kući malo odspavam, i tako.
Međutim, procenjuje Božinović, tek oko 20, 25 odsto stanovnika učestvuje u sakupljanju plastike, i "ko zna koliko toga još ima".
Na pitanje da li ima podršku kolega, da li su zadovoljni kada donese novu opremu, doktor kaže da je situacija "50-50", a na pitanje zašto, prosto odgovara: "Ovo je Srbija".
Ipak, na pitanje da li bi, poput mnogih drugih kolega otišao u inostranstvo, naš sagovornik kaže da je Paraćin za njega najlepši grad i da nikada ne bi napustio ovu zemlju.
- Nije meni da me neko hvali i kaže da sam ja dobar. Poenta je da imam najkvalitetniju opremu da bih pacijentima mogao da pružim najkvalitetniju uslugu. Da što pre možemo da postavimo dijagnozu, što je u našem poslu jako važno - zaključio je Ivan Božinović.
(Kurir.rs/Blic)