U letnjim mesecima, zbog visokih temperatura, postoji veća opasnost od dehidratacije, ukoliko u organizam ne unosite dovoljno tečnosti.
Kada osetite jaku žeđ, telo vam je već blago dehidriralo, dok u trenutku neutažive žeđi i simptoma poput suvog grla i vrtoglavice, može biti reč i ozbiljnijim problemima.
Zato, da bi telo ostalo hidrirano, potrebno je unositi dovoljno tečnosti s obzirom na vašu težinu. Nekad, čak kada i vodimo računa o količini tekučnosti koju unosimo, neutaživa žeđ može biti znak da se radi o nekim ozbiljnijim problemima.
Jedan od njih je zasigurno i dijabetes, najrasprostranjenija bolest današnjice. Stalan osećaj žeđi koji se javlja jer organizmu trebaju veće količine tečnosti da bi razgradio šećer, jedan je od glavnih simptoma dijabetesa, a s obzirom na to da osobe koje boluju od dijabetesa često mokre, dolazi do dehidratacije koja opet vodi do potrebe za tečnošću.
Dehidratacija može nastupiti i usled proliva, bolesti bubrega i drugih zdravstvenih stanja. Svaki dan, bubrezi filtriraju oko 120 do 150 litra tečnosti. Od njih se otprilike 1 do 2 litra uklanjaju iz tela u obliku urina, a 198 se oporavlja krvotokom. Voda je bitna za funkcionisanje bubrega.
Kako ne unošanje dovoljno vode utiče na bubrege:
Ako bubrezi ne funkcionišu ispravno, otpad i višak tekučnosti mogu se nakupiti unutar tela. Hronična bolest bubrega može dovesti do prestanka rada bubrega, pri čemu organi ne funkcionišu, a potrebna je i dijaliza ili transplantacija bubrega.
Kurir.rs/Magazin.hr, Foto: Profimedia