Ovogodišnja proizvodnja meda biće bar 40 odsto manja od prošlogodišnje i iznosiće oko 4.000 tona. To je dovoljno za domaće potrebe, ali će izvoz biti znatno manji
Zbog kišnog proleća, ali i trovanja pčela očekuje se da ovogodišnji prinos meda bude bar 40 odsto manji od prošlogodišnjeg, pri čemu je najviše stradala proizvodnja bagremovog meda, koja je desetkovana. Uprkos tome, pčelari ne očekuju poskupljenje meda u maloprodaji.
- Izuzev Raške, gde zbog manjih prinosa kilogram meda košta 1.500 dinara, trenutne prosečne cene su od 800 do 1.000 dinara. Ne očekujem povećanje cena zasad, ali samo tržište ponude i tražnje to će najbolje pokazati - rekao je za Kurir Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
Kako dodaje, iako paša još traje, procenjuje se da će pčelari ove godine tržištu ponuditi oko 4.000 tona meda, za razliku od 7.200 tona, koliko je proizvedeno 2018. godine.
- Bagremov med je skoro 95 odsto podbacio, najgore je prošla zapadna Srbija, a tamo gde ga je bilo, prinos je ispod prosečnog. Ovaj med, inače, čini 60 odsto ukupne domaće proizvodnje, a biće dobro ako ga ove godine bude i 10 odsto, i to na jugu Srbije. Međutim, lipova paša nije bila loša, sa planinskih livada je prosečan prinos, dok su za suncokret različiti izveštaji u zavisnosti od regiona - ističe Živadinović.
On ocenjuje da će, uz prošlogodišnje zalihe meda, biti dovoljno za domaće potrebe, koje iznose oko 3.500 tona godišnje, ali će izvoz biti manji.
- Preporuka je građanima da obrate pažnju kada kupuju jer je na tržištu i dalje oko 30 odsto neispravnog meda, praktično svaka treća tegla. To jeste znatno manje nego 2015. godine, kada je čak 95 odsto meda u prodavnicama bilo lažno, ali problem je što su kazne za firme koje proizvode takav med male i nisu destimulišuće. Reč je o medu koji pojedine firme prave od šećera ili sirupa od kukuruza i vode, pa ga na crno prodaju preprodavcima, koji ga na pijaci nude po 300 dinara - upozorava Živadinović.
Dodaje da se neispravan med može naći i u trgovinama, koji ima od 30 do 60 odsto meda, a ostalo je šećer.
Podsetimo, Srbija je zemlja sa najvećim brojem pčela po glavi stanovnika (jedna pčela na šest stanovnika). Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju, te bi bez njih sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana.
Kurir.rs/Sanja Đorđević
Foto: Beta