Prema zvaničnim podacima, 17. jula 1946. godine streljan je Dragoljub Draža Mihailović, egzekucija je izvršena tajno, a svake godine se obeležava pomen njegove smrti. U vezi sa tim pojavile su se brojne teorije o mestu njegovog groba.
Još od tada počinje potraga za njegovim grobom, a o tome se piše i govori već decenijama.
Vrlo brizo pojavile su se i različite priče o tome da Mihailović nije streljan, već da je i dalje živ.
O tome je pisao oficir OZNe Miodrag Mija Nikolić u autobiografskoj knjizi "Odrastanja i ideali’’, objavljenoj 2006. u Nišu (autorsko izdanje).
Prema njegovim navodima, Draža nije streljan 17. ili 18. jula 1946. godine, nego je prebačen u SSSR, gde je i umro u leto 1960. godine.
„Godine 1946. bio sam mlad oficir OZN-e, i sećam se da se Draža žalio i tražio pomilovanje. Obećao je da će, ako mu se preinači presuda, pomagati i sarađivati sa vlastima u sređivanju stanja u zemlji. Tada sam od svojih starijih kolega čuo da je SSSR tražio od naših vlasti da im se Draža ustupi. Ovo iz razloga jer je bio proruski čovek, obaveštajac. Od obaveštajnih službi SSSR-a i Engleske postavljen je za komandanta savezničke gerile u Jugoslaviji, koja je trebalo da se brani oko dva meseca, da se odloži plan „Barbarosa” – napad na SSSR, i napad na Grčku, gde je trebalo da Nemci pomognu Italijanima. Šta će biti sa tvrdnjama ’demokrata‘ u Srbiji, da je Draža Mihailović streljan i lutanjem za njegovim grobom, ako se dobije obaveštenje da je Draža umro prirodnom smrću juna 1960. godine u Rusiji.”
Branko Mihailović, Dražin sin rekao je za novinare 1992. godine:
"Pričali su mi da je tata živeo u jednoj kući pored Barajeva, da je držan u izolaciji i da je navodno umro 1953. Drugi su ga opet sretali na Terazijama, čudili se s kakvom mirnoćom razgleda izloge i jede trešnje. Čuo sam i priču po kojoj je moj otac svakodnevno igrao karte sa Rankovićem.”
(Kurir.rs)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: