Amerikanci su tog 21. jula 1969. godine čovečanstvo uveli u novu eru, a astronauti koji su hodali Mesečevom površinom, kao i svi obični ljudi, imali su potrebe i probleme, koje su uspešno rešili
Kada idući put prošetate kroz vedru noć i vidite Mesec, pomislite na Nila i namignite mu - napisala je porodica Nila Armstronga tog 25. avgusta 2012, kada je slavni astronaut preminuo, a baš sada više nego ikad treba mu namignuti jer je prošlo 50 godina otkako je noga tog čoveka kročila na Mesec i otvorila novu eru čovečanstva.
Tog 16. jula iz Svemirskog centra „Kenedi“ na Floridi lansirana je istorija. Sevali su blicevi u bazi NASA, astronauti su se smeškali u svemirskim skafanderima kreiranim u firmi koja proizvodi ženski donji veš. Gomila naroda i brojne VIP zvanice tiskali su se na toplom danu nekoliko milja dalje... I ne sluteći da NASA strahuje šta će biti s njima ako raketa eksplodira.
Alo, ovde predsednik
Tri, dva, jedan... krenulo je... Svi podigoše dlanove iznad očiju, vatreni rep ode u nebo... Nil Armstrong, komandant posade, Edvin (Baz) Oldrin, pilot u lunarnom modulu „Orao“, i Majkl Kolins, pilot komandnog mogula „Kolumbija“, otišli su u nezaborav. Četiri dana kasnije Armstrong je kročio na Mesec i pobio američku zastavu na jedini prirodni Zemljin satelit. Planeta je sve to gledala u direktnom prenosu, istorija je ispisana zajedno sa prvim rečima na Mesecu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo!“
Dvadeset minuta kasnije i Oldrin je iz lunarnog modula kročio na Mesec, a dok se spuštao niz merdevine, mokrio je koristeći specijalnu kesu u skafanderu. I tako, iako mu se nije dalo da prvi kroči na Mesec, što je silno želeo, ušao je u istoriju time što je prvi mokrio na Zemljin satelit. A neviđeno se trudio da isposluje u NASA da bude komandant posade, pa je čak neposredno pred let u četiri oka molio Armstronga da njemu prepusti palicu, što je ovaj glatko odbio. Kolins je sve vreme kružio u Mesečevoj orbiti u „Kolumbiji“, tako blizu, a tako daleko.
A onda je predsednik SAD Ričard Nikson slavodobitno i u inat Moskvi obavio „najznačajniji telefonski poziv u istoriji“ - iz Ovalnog kabineta razgovarao je sa astronautima.
Bilo je to u jeku Hladnog rata, kada su SAD zadale težak udarac SSSR. Svemirska trka krenula je mnogo ranije, još kad je SSSR 1957. lansirao „Sputnjik“, prvi satelit u orbiti, bolelo je SAD i kada je Jurij Gagarin bio prvi čovek ikoji je odleteo u svemir 1961, pa i kad je to uradila Valentina Terješkova, kao prva žena, 1963. Ali i kada su Sovjeti 1966. „Lunu 9“ spustili na Mesec, što je bila prva sonda na tlu u svemiru. I, najzad, došao je i taj dan - Amerikanac je bio taj koji je prvi kročio na Mesec.
Majstor s penkalom
I taman kad je stvar uspela na ponos čitave Amerike - problem! Kada su se dvojica astronauta vratila u modul kako bi krenula put Zemlje, ukapirali su da je prekidač koji upravlja motorom za poletanje polomljen. Iako je u vazduhu visilo da će zato ostati na Mesecu, Oldrin je opušteno odspavao čekajući da kontrolna misija iz Hjustona javi šta im je činiti. A kad su javili da vrati prekidač u ležište kako zna, to mu je uspelo pomoću penkala!
S Meseca su se izbavili, ali je trebalo sleteti na Zemlju. Prizemljili su se živi i zdravi u Tihom okeanu, iako je svoj trojici stala knedla u grlu kada su, pred polazak na put, potpisivali polise životnog osiguranja.
O SLAVNOM TRIJU
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
Foto: Privatna arhiva