Dejvid Vujić, Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majk Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović su Srbi koji su radom na programu „Apolo“ zadužili čovečanstvo.
Čovek koji je 24 sata dnevno radio kako bi Armstrong i kolege mu uspeli ne samo da nije izgubio srpski identitet već i vodi kolege iz SAD na srpske festivale i zadivljuje ih čuvanjem naše tradicije
Zahvaljujući prirodi programa „Apolo“ bili smo posvećeni vrlo striktnom i brzom rasporedu koji je podrazumevao 24 sata rada dnevno, sedam dana u nedelji, pa smo spavali u kancelarijama, na konferencijskim stolovima kako ne bismo izgubili zamah i kako bismo izbegli odlaganje - rekao je za Kurir Dejvid Vujić, jedan od sedmorice Srba koji su radili na misiji „Apolo 11“ i pomogli da Armstrong, Oldrin i Kolins osvoje Mesec.
Dejvid Vujić nam je izašao u susret i odgovorio imejlom na nekoliko pitanja bukvalno u momentu dok je pakovao kofere da sa suprugom krene put Beograda, gde će održati više predavanja povodom jubileja misije „Apolo 11“. On je jedini danas među živima od sedmorice Srba koji koji su sebe neformalno zvali „srpski Apolo 7“.
Šta je bilo vaše zaduženje u projektu „Apolo“?
- Bio sam član programa, u timu za upravljanje projektom, koji jer nadgledao rezultate svih inženjerskih aktivnosti u vezi sa projektovanjem, razvojem, testiranjem i evaluacijom „Apolovih“ sistema i podsistema, povezanih sa NASA, astronautima, podugovaračima i dobavljačima kako bismo izveštavali o statusu određenih prekretnica i preporučili alternativne pristupe u vezi sa dizajnom.
Jeste li poznavali neke od astronauta?
- Upoznao sam brojne astronaute tokom naših brojnih sastanaka u proizvodnim pogonima za vreme preliminarnih i kritičnih razmatranja planova i imao to zadovoljstvo da budem prijatelj astronauta Gordona Kupera i Pita Konrada.
Kako je nastala grupa „srpski Apolo 7“?
- Nekoliko članova grupe se poznavalo kao rezultat zajedničkog rada u drugim odeljenjima Severnoameričke avijacije, a zatim su prebačeni na rad u program „Apolo“. Majk Vučelić i ja bili smo vrlo bliski prijatelji. Slavoljub Vujić i ja bili smo saradnici u odeljenju za elektroniku kompanije, a bio sam i kum njegovoj prvoj ćerki. Družili smo se na brojnim ručkovima, večerama i događajima u organizaciji SPC.
Šta za vas znači biti Srbin u Americi?
- Nekoliko mojih kolega je rođeno u bivšoj Jugoslaviji, a i mi rođeni u SAD nikada nismo izgubili naš srpski identitet. Znatno smo uticali i na naše američke kolege, koji su postali svesni našeg srpskog porekla i bili impresionirani time što smo nastavili da poštujemo naše običaje, tradiciju, folklor, a mnogi od njih su se pridruživali našim festivalima, govoreći pomalo i srpski. Očigledno smo imali uticaj na njih.
Šta vam je najdraže u Srbiji?
- Godinama sam putovao po Jugoslaviji, Srbiji, i poslovno i kako bih posetio svoju familiju poreklom iz Okučana, čiji mnogi članovi će mi se pridružiti tokom posete Beogradu. Imao sam i to zadovoljstvo, kao nekadašnji džez muzičar, da nastupam na Radio-televiziji Beograd sa Duškom Gojkovićem i Mićom Markovićem. A predložio sam i saradnju „Soko Mostaru“ za proizvodnju aviona i prodao sam „falkon 50“ jugoslovenskoj vladi kao njihov predsednički VIP avion. Volim svoju srpsku baštinu i radujem se uživanju u Beogradu.
BIOGRAFIJA
KAO DEČAK BIO POSLUŽITELJ OLTARA
• Otac poreklom iz Okučana, majka iz Gline
• Sa suprugom Džindžer živi u Aleksandriji, u Virdžiniji
• Kao dečak bio je poslužitelj oltara u srpskoj crkvi u Merilendu. Parohijan je Crkve Svetog Luke u Vašingtonu.
• Diplomirao poslovnu administraciju na koledžu Seritos u Norvoku i Kalifornijskom državnom univerzitetu, postdiplomske studije završio na Univerzitetu Južne Kalifornije kao magistar poslovnih i industrijskih nauka.
• Više od 40 godina proveo na službi u sektorima odbrane, avijacije i aeronautike, bezbednosti...
• Bio i službenik Odbora za budžet Donjeg doma američkog Kongresa.
• Savetnik najviših vladinih zvaničnika u izvršnoj vlasti, od Karterove do Bušove administracije.
• Osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije, potpredsednik Srpskog instituta u Vašingtonu i član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije.
• Osnivač i predsednik Udruženja američkih birača srpskog porekla (SAVA).
• Angažovan je i u Srpskom nacionalnom savezu sa sedištem u Pitsburgu u Pensilvaniji.
Kurir.rs/Jelena S. Spasić
Foto: Privatna arhiva, Dejvid Vujić