Film Stenlija Kjubrika „2001: Odiseja u svemiru“ doneo je revoluciju u specijalnim efektima, a posebno u snimanju simulacije svemirskih putovanja, pa je to učvrstilo teorije zavere u tvrdnjama da je sletanje na Mesec lažirano.
Vijorenje zastave
TEORIJA ZAVERE:
Kad su astronauti zaboli američku zastavu na površini Meseca, ona se vijorila. To je nemoguće jer na Mesecu nema vetra.
ZVANIČNO OBJAŠNJENJE:
Zastavu drži aluminijumska šipka, koja je lagana i vibrira nakon zabadanja u zemlju. Vibriranje, a ne vetar, razlog je navodnog vijorenja zastave.
Nedostatak zvezda
TEORIJA ZAVERE:
Na fotografijama astronauta s površine Meseca ne vide se zvezde na nebu, što je jasan dokaz da je sve snimano u studiju.
ZVANIČNO OBJAŠNJENJE:
Sletanje na Mesec odigralo se tokom lunarnog jutra, kad Sunce jako sija pa zvezde nisu dovoljno svetle da bi ih foto-aparat snimio.
Nema kratera ispod modula
TEORIJA ZAVERE:
Modul za sletanje težak je 17 tona, a prilikom sletanja nije napravio krater na Mesecu. To je dokaz da je sve snimljeno u studiju.
ZVANIČNO OBJAŠNJENJE:
Modul je sleteo na stenu koja je prekrivena veoma tankim slojem lunarne prašine, pa nema razloga da napravi krater.
Pojas zračenja ubio bi astronaute
TEORIJA ZAVERE:
Astronauti nikako ne bi mogli da prežive put do Meseca jer bi ih ubila radijacija u Van Alenovom pojasu zračenja.
ZVANIČNO OBJAŠNJENJE:
Radijacija u pojasu jeste jaka, ali pomoću zaštite letelice ljudi mogu da izdrže kratkotrajni put kroz taj pojas.
Senke u različitim pravcima
TEORIJA ZAVERE:
Na fotografijama s Meseca sve senke bi trebalo da idu u istom pravcu jer je Sunce jedino telo koje obasjava te predmete.
ZVANIČNO OBJAŠNJENJE
Sunce nije jedini izvor svetla u svemiru, već postoji svetlost drugih nebeskih tela, ali i odsjaj s površine Meseca.
Kurir.rs/Jelana S. Spasić/Foto: Printscreen