Posle razornog Prvog svetskog rata širom Evrope nicali su spomenici svima onima koji su stradali u strahotama tog sukoba.
Oko 18 miliona ljudi stradalo je u tom sukobu, ali je postalo nemoguće svakome ponaosob odati zahvalnost.
Zbog toga na mnogim mestima u Evropi gradili su se grobovi neznanim junacima, a prvi takav spomenik nikao je u Parizu.
Grob neznanom junaku u Srbiji nalazi se na beogradskoj planini Avala, na temeljima srednjovekovnog grada Žrnova.
Taj grad je po naređenju kralja Aleksandra I Ujedinitelja uništen, a na tom mestu izgrađen je mauzolej koji je napravio vajar Ivan Meštrović.
Sam grob, u kome počivaju posmrtni ostaci neznanog junaka, postavljen je na petostepenu piramidu što simbolizuje pet vekova ropstva Srba i drugih Južnih Slovena pod Turcima.
Takođe, oba pristupna portala samom Grobu čuva ukupno osam karijatida koje predstavljaju majke, pripadnice naroda i regija koje su činile Jugoslaviju, državu tokom čijeg je trajanja bio podignut Grob neznanog junaka.
Osim što je Meštrović preuzeo antičku tradiciju postavljanja karijatida, on je njih u ovom slučaju poistovetio sa majkama poginulih ratnika koje čuvaju mir i nepovredivost groba svoga poginulog sina.
Kralj Aleksandar želeo je da spomenik Neznanom junaku preuzme određenu simboliku Kajmakčalana na kojem je vođena važna bitka u ratu.
Kako bi ta ideja bila u potpunosti i sprovedena doneta je odluka da se, čak, po obroncima Avale zasadi isto ili veoma slično rastinje kakvo postoji i na planini Nidže čiji je vrh sam Kajmakčalan.
Poklon Adolfa Hiltlera
U vreme kada je građen naš Grob neznanog junaka (1934-1938.) i kada je vršeno pošumljavanje Avale tačno određenim vrstama, došlo je do jednog neobičnog simboličkog susretanja dva nekadašnja ljuta protivnika – Jugoslavije (odnosno Srbije) i Nemačke.
U želji da iskaže pijetet prema nekadašnjim junačkim protivnicima nemački kancelar Adolf Hitler učinio je lični dar tako što je odredio da se Jugoslaviji poklone četinara koje je trebalo zasaditi u neposrednom okruženju Groba neznanog junaka.
Cilj je bio da se i na taj način manifestuje ideja koja je u čitavoj Evropi bila veoma prisutna u razdoblju nakon 1918. godine koja je glasila: ,,Protivnici u ratu – sjedinjeni u smrtiˮ. Drugim rečima, dok karijatide bdiju nad grobom neznanog junaka, spokoj i dostojanstvo grobnog mesta tog mladića čuvaju i četinari koji su za tu priliku posebno dopremljeni iz Botaničke bašte u Minhenu.
I stoga, kada iz daljine posmatramo planinu Avala, primetićemo da je skoro čitava prekrivena listopadnim rastinjem, osim neposredne okoline kompleksa Groba neznanog junaka koji je okružen četinarima, darom nikog drugog do samog Adolfa.
(Kurir.rs)