Mithat Parašumti (55) nepokretan je, živi u Gračanici i o njemu brine Velimir Milovanović (73).
"Iz bratovljeve kuće izašao sam 2002. godine, nisam mogao da se prilagodim teškim uslovima. Nakon nekog vremena zbog sramote što nemam podršku ni moje porodice, ni institucija, potražio sam posao u građevinskoj firmi, ali odbili su me. Nakon nekog vremena, napustio sam Đakovicu i došao u Prištinu. Živeo sam na ulici. Tražio sam posao u Lap džamiji. Odatle, neki mladi ljudi su pronašli podrum u Lipljanu gde sam živeo pet godina“, rekao je Parašumti za RTV Dukagjin.
Život u podrumu nije bio lak, osim nedostatka hrane, Mithatovo zdravstveno stanje se pogoršalo i ostao je nepokretan.
"Prošle godine moje zdravstveno stanje se pogoršalo. U Lipljanu, gde sam živeo, bilo je mnogo vlage. Dve godine sam imao probleme sa vodom. I to znaju institucije zato što su bili prisutni kada je fotograf bio kod mene. Tamo sam zadobio reumu, a nakon reume zadobio sam bolest nervnog sistema. Doktorka Zulfie Mendoz mi je rekla da ima leka za tu bolest ukoliko se ide u banju, ali sada sam izgubio nadu“, rekao je.
Mithat već godinu dana živi u Gračanici, zahvaljujući dvoma mladim ljudima koji su ga smestili tamo i obećali da će pokriti troškove, ali nakon mesec dana nisu se više pojavili.
Uprkos tome, Mithat je zahvalan 73-godišnjaku kome plaća 50 evra kiriju od penzije od 73 evra koju prima.
"Da nije bilo njega, psi bi me pojeli. Starac brine o meni već godinu dana. On je imao bolest poput moje, poslat je u banju i izlečen je. On mi daje hranu. Bez njegove pomoći ne bih mogao da preživim. Država mi daje penziju od 73 evra i izbegava me. Šta drugo da kažem“.
Na kraju razgovora, Mithati priča šta mu je najviše potrebno.
"Potrebno mi je dosta stvari. Prvo kolica, da me izleče i pošalju u banju. Takođe mi je potrebna hrana. Ne znam kako to da uradim… Do prošle godine nisam tražio pomoć države zato što sam bio dobrog zdravlja, iako sam možda ispunjavao uslove. Nisam hteo da zloupotrebljavam državu, ali sada država zloupotrebljava mene“, rekao je.
(Kurir.rs/Kossev/ Koha)