FAJT HELMER GOST PALIĆKOG FESTIVALA: Odrastao sam na filmovima iz Jugoslavije! Veliki sam fan Kusturice i "Doma za vešanje"!

Promo, Komunik art

Nemački reditelj Fajt Helmer, čiji je film "Brushalter" prikazan u programu "Paralele i sudari" Festivala evropskog filma Palić, intrigantan je sagovornik barem iz dva razloga. Prvi je činjenica da u njegovom aktuelnom delu glavnu ulogu tumači legenda srpskog glumišta Miki Manojlović, a drugi odluka da film u potpunosti snimi bez dijaloga, to jest bez ikakvog verbalnog izražavanja njegovih protagonista.

Promo 
foto: Promo


Mršti se kada mediji "Brushalter" okarakterišu kao "nemi film", jer montaža muzike, uzdaha glumaca, muzike i raznih zvukova i dalje igra bitnu ulogu u njegovom rediteljskom stilu, te u tom smislu kod njega ne postoji tendencija oživljavanja estetike filmova iz ranih dana svetske kinematografije.


- Glumce kalibra Mikija Manojlovića ili Paz Vege ne zovete na kasting. Već sam poznavao njihov rad, naročito Mikijev. Radio sam s njim 2002. godine na filmu "Gate to Heaven", pa sam bio svestan da je potpuno spreman za ovakvu ulogu. Kada sam bio u Beogradu i radio kasting za ženske uloge, on je došao, pa smo pravili improvizacije.


Kako je Manojlović reagovao kad ste mu objasnili šta je njegova uloga?
- Nekog poput Mikija, ko je snimio gomilu filmova, morate da iznenadite nečim što već nije radio. Mislim da mu je to bilo interesantno. To je za njega bilo nešto novo. Mislim da ga je film zaista privukao. Nažalost, u Azerbejdžanu nismo mogli da dobijemo dozvolu za snimanje na odgovarajućim lokacijama. Čitav proces snimanja je postao traumatičan jer je policija pokušavala da nas spreči u tome. Neki od članova moje ekipe su se uplašili i napustili su projekat, pod izgovorom da su bolesni ili s drugim obrazloženjima. Miki je nekako uživao i sve to mu je bilo uzbudljivo. Igranje mačke i miša s policijom. Bio je pun podrške u teškim uslovima. Nije bio dobar glumac samo kada su okolnosti lagane, već i kada je bilo teško.


Snimali ste u istočnoj Evropi i posećivali veliki broj festivala nezavisnog filma u tim zemljama. Kako vidite istočnoevropsku kinematografiju i njen značaj?
- Odrastao sam na filmovima iz Rusije i bivše Jugoslavije. Veoma rano u svojoj karijeri sam imao priliku da predstavim svoje radove u ovim zemljama. Upoznao sam filmske autore iz Jugoslavije i radio sa scenaristom Gordanom Mihićem.

Zorana Jevtić 
foto: Zorana Jevtić


Kako ste upoznali Gordana Mihića?
- Bio sam veliki fan filma "Dom za vešanje" (u kome je Mihić scenarista, prim. aut.). Sredinom devedesetih sam ga pozvao, i kada smo se sreli, poneo sam mu svoje kratke filmove. Bio je malo iznenađen, ali pogledao ih je, javio mi se sat kasnije i rekao da bi voleo da radi sa mnom. Onda sam shvatio da to neće biti lako, jer on nije govorio engleski. Radili smo uz pomoć prevodioca. On je briljantan mađioničar, za kratko vreme uspeva da se pojavi sa spremnim materijalom.

Kurir/ Nikola Marković, foto: Komunik art