Tumori na mozgu su najteži i najpodmukliji oblici karcino ma, jer se ne zna kako nastaju, protiv njih ne postoji preventiva, a simptomi se javljaju tek u poodmaklom stadijumu, kaže naš čuveni neurohirurg prof. dr Danica Grujičić, direktorka klinike za Onkologiju.
Napada sve mlađe
Godišnje od raznih vrsta karcinoma na mozgu u Srbi ji oboli oko 2.500 ljudi, ali kod još bar toliko pacijenata se ovaj tumor javi kao metastaza nekog drugog raka, pre svega pluća, dojke i melanoma. Posebno zabrinjava činjenica da se oko čak pet odsto tumora mozga javlja u dečijem dobu. Prema rečima profesorke Danice Grujičić, kod tumora mozga najveći problem je to što se ne zna šta ga uzrokuje.
- Sem kod odredenih urođenih bolesti centralnog nervnog sistema, kod kojih dolazi do stvaranja tumora, uzrok nastanka karcinoma mozga se ne zna. Ono što smo primetili kao kliničari u poslednje vreme jeste činjenica da se neke vrste tumora mozga, koje su se ranije javljale uglavnom kod starije populacije, sada javljaju i u najmlađem uzrastu i ta je pojava sve češća. Prevencija, nažalost, ne postoji i obično se tumori dijagnostikuju kada već dode do razvoja neuroloških problema. Zato bi posebno značajna bila uloga porodičnog lekara koji poznaje porodicu i zna tačno postoje li u njoj određene bolesti ili ne - otkriva prof. dr Grujičić i dodaje da se tumori mozga podjednako javljaju kao metastaze i kao pri marni karcinomi.
- Oko 2.500 ljudi godišnje oboli od različitih vrsta tumura unutar lobanje. Što tiče metastaza različitih drugih vrsta tumora, njihova učestalost je velika, posebno kada su u pitanju maligni turi pluća, dojke i melanoma. Oko 5 odsto tumora se javlja u dečjem dobu. Simptomi bolesti uglavnom zavise od toga gde se nalazi tumor. Najčešći simptomi kod odraslih pacijenata su promene ponašanju, koje nekada mogu biti veoma diskretne i primećuje ih najbliža porodica pacijenta. Nažalost, obično se pacijent tada ne javlja lekaru, već se psihičko stanje dalje pogoršava i dijagnoza se obično postavi kada pacijent ima druge znake tumora u glavi, poput glavobolje, mučnine, povraćanja, slabosti neke ruke ili noge, gubitak ravnoteže, slabljenje vida ili sluha. Važno je da se primete te početne promene u ponašanju, među kojima su i zaboravljanje, neumesne šale, dezorijentisanost koja može trajati nekoliko sati ili dana, neprepoznavanje daljih članova porodice ili prijatelja, komentari neuobičajeni za čoveka ili ženu pre početka bolesti - kaže dr Grujičić.
Operacija najbolji lek
Na pitanje kojim metodama se leči ova vrsta kancera, dr Grujičić odgovara:
- Prvi korak je uvek operacija, bilo da se radi o biopsiji tumora, odnosno uzimanju samo delića za analizu, bilo da se radi o radikalnoj operaciji. Ova druga metoda primenjuje se kada ne postoji opasnost od pogoršanja stanja pacijenta u vidu slabosti ruku i nogu ili gubitka govora, vida i sluha. Kod benignih tumora radikalпа орeracija znači najcešće izlečenje, ali se dešava da u određenom broju slučajeva hirurg namernо ostavi manji deo tumora uz krvni sud ili nerv ukoliko smatra da će odstranjivanjem tog dela ugroziti pacijenta. Za maligne tumore obavezno sledi nakon operacije radioterapija, a potom i hemioterapija - objašnjava naša sagovornica i do daje da kod tumora mozga izlečenje nikada nije stopostotno.
- Problem kod malignih tumora mozga je u tome što zbog specifičnosti njihovog rasta kroz moždano tkivo uvek ostaju grupe ćelija daleko od osnovne mase tumora, koje predstavljaju uslov za pojavu recidiva.
Kurir.rs/Informer/J.Matijašević/Foto Printscreen