Pripadnik Specijalnih snaga Hrvatske vojske Josip Briški (27) iz Sesveta preminuo je od teških povreda zadobijenih u napadu na vozilo u Kabulu. On je bio pripadnik 10. hrvatskog kontingenta u NATO misiji potpore miru, "Resolute Support", u Avganistanu. Bio je angažovan na poslovima savetovanja Avganistanskih sigurnosnih snaga.
Kako navode mediji, teško povređenom Briškom ukazana je maksimalna medicinska pomoć u američkoj bolnici u Bagramu, ali zbog težine povreda nije mu bilo spasa. Talibani su preuzeli odgovornost za napad.
Ovaj napad sigurno će otvoriti mnoga pitanja, a prvenstveno pitanje opstanka hrvatske misije u Avganistanu, odnosno kako će hrvatska javnost reagovati na činjenicu da su tamo počeli da ginu i pripadnici Hrvatske vojske.
Jedan od onih koji je učestvovao u misiji u Avganistanu je i 35-godišnjak iz Splita koji je pre nekoliko godina bio u Kabulu kao pripadnik HV-a, u sklopu hrvatske misije.
"Onog trenutka kad sam kročio nogom u Avganistan, rat u toj zemlji više mi nije bio apstraktan, nego konkretan. Najveća je opasnost pretila od prerušenih talibana, koji su se odevali u vojne uniforme avganistanske vojske ili policije. Tako nikada nisi mogao znati ko je ko. Vladalo je veliko nepoverenje i ta činjenica da se oni presvlače i maskiraju u avganistansku vojsku, unosila je veliku nesigurnost u sve nas", kaže sugovornik "Slobodne Dalmacije" koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman.
I sam je svedočio raketnom napadu.
"Bio je to napad na vojni kamp "Dark Horse" (Crni konj) i moram reći da je bilo jako neugodno. Sve je letelo u vazduh, bilo je užasno i uz neverojatnu sreću niko nije povređen. Sada su u Avganistanu najopasniji bombaši samoubice, kojih nije bilo u vreme sovjetske invazije na tu zemlju. Nikad ne znaš ko šta nosi ispod odeće i svi su ti sumnjivi. Nikad ne znaš gde će da eksplodira", govori sagovornik.
On smatra da je vojna misija u Avganistanu totalni promašaj.
"Ne možeš da uvedeš demokratiju u zemlji u kojoj je demokratija nepoznata. Tamo vladaju plemena i njihovi zakoni i tako već hiljade godina. Ne možeš demokratiju da uvedeš u zemlju u kojoj nema bankomata i gde stanovnici ne znaju šta je to. Gde nema asfalta, koji je za njih takođe apstraktan pojam, i gde su samo pustinja i pesak i gde nema pitke vode", mišljenja je 35-godišnji Splićanin.
Jedino zbog čega se isplatilo otići u Avganistan bilo je novčano primanje.
"Plata je bila vrlo zadovoljavajuća, ali nije sve u novcu. Postojala su i osiguranja u slučaju smrti ili povređivanja. Mislim da bi u slučaju smrti porodica preminulog pripadnika HV-a trebalo da dobije 380.000 kuna (nešto više od 50.000 evra), a za ranjavanje se ne sećam iznosa.
To je zavisilo od težine povrede. I ekipa s kojom sam bio u Avganistanu bila je odlična. Ipak, to je jako opasna zemlja, kao i taj posao. Kad se izlazi van kampa, obavezno moraš na sebi da imaš kacigu, pancir i da budeš u blindiranom vozilu", kaže bivši učesnik misije u Avganistanu.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
Foto: Printscreen/Youtube