Srpska filmska, televizijska i pozorišna glumica Đurđija Cvetić mnogima je bila sinonim za dostojanstvo i hrabrost, a sudbina ju je iznenadila nizom tužnih događaja.
Đurđija je odrasla u teškim vremenima, a još u detinjstvu bila je primorana da se suoči sa siromaštvom. Odmalena je pokazivala sklonost ka glumi i ispred svoje zgrade u Beogradu sa decom organizovala priredbe i predstave, a najveća želja ispunila joj se kada je upisala Akademiju.
Čim je zakoračila na scenu počela je da niže velike uspehe. Uloge su se ređale, a za njima i brojne nagrade.
Tokom studija upoznala je ljubav svog života - Avdu Mujčinovića, kasnije pozorišnog kritičara. U skladnom braku bili su tri decenije, a o njihovoj ljubavi glumica je uvek govorila sa ushićenjem. Međutim, 1997. godine, Avda je preminuo, a od tuge za suprugom Đurđija se teško razbolela.
"Zbog prevelike tuge, posle smrti mog muža Avde Mujičinovića, teško sam se razbolela. Dobila sam rak dojke! Uz pomoć nutricioniste najpre sam uvela znatne promene u ishranu, a pred operaciju i zračenje, počela da koristim i makrobiotičke proizvode. Uz lekarske zahvate, u lečenju mi je mnogo pomogla i akupunktura", izjavila je čuvena glumica u jednom intervjuu.
Smrt supruga, koji joj je bio najveći životni oslonac, nikada nije prebolela, a koliko joj je nedostajao do kraja života nije krila. Patili su što nemaju dece, ali zbog toga bili još više posvećeni jedno drugom.
"Živela sam okružena okeanom ljubavi i smatrala se vrlo srećnom. Odrastali smo i sazrevali zajedno, zajedno formirali ukus i sticali prijatelje. Dakle, naše zajedništvo je bilo kompletno, a time i ljubav. Budući da nismo imali dece, možda je ljubav bila još veća i jača. Kad tako živiš i u jednom trenutku ostaneš bez okeana ljubavi, shvatiš kako si siromašan i kako ništa drugo ne može to da nadoknadi. Za trideset godina braka nismo stigli da potrošimo ljubav, a ona je dovoljna za četiri života. Ipak, teško je imati, pa nemati", ispričala je Đurđija.
Poslednje godine svog života provela je tiho, ali hrabro se boreći sa bolešću. Mir je pronalazila u prirodi u okolini Beograda, gde se osamila i provodila najviše vremena.
"Strahovi su najtamniji i najintimniji deo ljudskog bića. I oni svesni, i oni nesvesni. Sa nama su stalno, samo je pitanje kako ih savladavamo i s njima živimo. Svaki čovek je onoliko jak koliko uspeva da se sa strahom nosi… Ne mogu da kažem da sam srećna, sreća nije stalno stanje. Ali, mogu reći da sam u životu imala sreće. U traganju i trenucima. Danas me ispunjava radošću veza sa prirodom. Cvet koji sam posadila, a on procvetao", govorila je tada.
Đurđija Cvetić, koju su mnogi smatrali jednom od najvećih dama i heroina srpske glumačke scene, preminula je 7. avgusta 2015. godine, u 73. godini.
Kurir.rs/Pulsonline/Foto: Printscreen, Art krug