Dvanaest godina prošlo je od jednog od najstrašnijih zločina u Srbiji. Ali Jabukovac, selo kod Negotina, zauvek će pamptiti 27. jul 2007. Tada je Nikola Radosavljević iz lovačke puške ubio devetoro i ranio dvoje svojih komšija.
On se izvesno vreme zbog psihičkih problema lečio u Austriji, u kojoj je živeo i radio. Verovao je da je bio meta crne i vlaške magije koju su mu navodno bacale komšije, zbog čega se, nakon svađe sa ženom i pokušaja samoubistva skokom u bunar, odlučio na ubilački pohod. Poslat je u psihijatrijsku ustanovu Centralnog zatvora.
Pucnji, jauci, čini se, još odzvanjaju sokakom. Porodice ubijenih okupljene da obeleže 12 godina tragedije, ne uspevaju da zacele rane. Ovih dana slike im se vraćaju, kao žive.
Radosavljević je lovačkom puškom krenuo u krvari pir, pa je idući ulicom od svoje kuće redom ubijao komšije Draginju (55) i njenog muža Branislava Borongića (57), zatim Srđana Badžikića (15), Branislava Badejevića (31), Jelicu Banković (37), Dragana Đorđevića (22), njegovog oca Veljka (58) i babu Marinu (78), i na kraju taštu Aniku Čogrić (62).
Pomahnitali Nikola je teško ranio i Jovanku Badejević (81) i Sinišu Badžikića (47), kome je pred očima ubio sina jedinca Srđana.
Dragiša Burković (61), koji je čudom preživeo pokolj, kaže da je Nikola kobnog dana izašao iz svog sokaka na glavnu Ulicu albanske spomenice, naoružan lovačkom puškom, sa redenicima, krvav po licu, jer je prethodno pokušao da se ubije skokom u bunar.
- Na nišanu mu je bio prvo Branislav Borongić. Ubio ga je jednim hicem dok je ovaj stajao pored supruge Draginje ispred svoje kuće. Preplašena Draginja je počela da beži, ali Nikola ju je stigao i pogodio hicem u leđa. Bila je mrtva pre nego što se srušila na zemlju, Nikola se potom okrenuo ka našem dvorištu, u kome je stajala moja majka Jovanka Badejvić - priča Dragiša.
Jovanka (81) dodaje da je tada iz kuće čula neke pucnje sa ulice.
- Izašla sam u dvorište i grunula je puška! Dramlije su me odbacile unazad, pala sam, ali sam ostala pri svesti. Snop metalnih kuglica pogodio me je u grudi, ruku i trbuh. Lekari mi ni do danas nisu povadili sve dramlije iz tela, pa često imam problema, naročito kad se vreme menja - navodi Jovanka.
Nikola se zatim okrenuo ka istočnom delu sela. Naišao je na 15-godišnjeg Srđana i njegovog oca Sinišu. Srđana je ubio na mestu, pred Sinišinim očima.
- Kao da mu je srce iščupao. Siniša je pokušao da zaštiti sina svojim telom i dok se u agoniji previjao nad mrtvim detetom, Nikola je bez trunke sažaljenja pucao i na njega - dodaje Dragiša.
Nikola je krvavi pir nastavio preko puta Sinišine kuće.
- Šta to radiš, crni Kole, ubijaš ljude po ulici - povikao mu je Branislav Badejević (31). Njegova majka Ljubinka Negrić (61) sa suzama u očima je ispričala kako je Nikola tada ubio njenog sina.
- Kada smo moj Bane i ja izašli ispred kuće, videli smo na ulici Koleta sa puškom u ruci i užasan prizor. Srđana i Sinišu u lokvi krvi. Bane je hteo da smiri Koleta, a on je hladnokrvno okrenuo pušku na njega. Pre nego što sam mogla da stanem ispred sina i zaštitim ga svojim telom, odjeknuo je pucanj, Bane je od udarca dramlija odbačen uvis i pao je. Vrisnula sam i pritrčala da mu pomognem. Pokušao je da mi nešto kaže, ali je samo izdahnuo i ispustio dušu - priča očajna Ljubinka.
Nikola je potom nastavio ka kući svoje tašte Anike Čogrić (62), a usput je upucao Dragana Đorđevića i njegovog oca Veljka (58), kao i staricu Marinu.
Masakr je završio tako što je likvidirao i taštu Aniku, kod koje je u stvari i pošao kad je krenuo u krvavi pir. Hteo je da joj se osveti jer je bio ubeđen da ga ona "omamljuje" crnom magijom.
Ubrzo je savladan i uhapšen, a zatim je upućen na veštačenje, gde je tim neuropsihijatara utvrdio da boluje od akutne paranoidne psihoze, sa osećajem ugroženosti i stalnim umišljajem kako neko hoće da mu naudi. Na sve to, imao je sumanute ideje da je pod uticajem vlaške magije. Zbog toga nikada nije osuđen, već je upućen u zatvorsku bolnicu na lečenje, što znači da jednog dana može, ako lekari potvrde da je izlečen, bez kazne da izađe na slobodu i vrati se u selo.
Mihajlo Badejević (68), otac ubijenog Branislava, kaže da se meštani Jabukovca upravo toga i najviše plaše.
- Žena i ja smo izgubili sina jedinca. Roditelji ubice nijednoj porodinici nisu izrazili saušešće. Nije bilo suđenja i niko nikakvu odštetu niti pomoć nije mogao da ostvari. Na drugoj strani šuška se u selu da će Nikolu da puste iz bolnice. Srce će nam pući ako se on vrati u Jabukovac, sve će nas dokrajčiti - žali se Mihajlo.
Međutim, nezvanično, male su šanse da se to i dogodi. Nikola je pod jakim sedativima i nije sposoban da funkcioniše u spoljnem svetu.
(Kurir.rs/Pink.rs)