Jedan od svedoka trgovine organima na Kosovu i Metohiji do detalja je ispričao kako je kao vozač i stražar bio poslat najmanje tri puta u oblast Burela 1999. i 2000. godine, gde su držani zarobljeni Srbi u Albaniji, koje su prethodno oteli ili zarobili pripadnici terorističke Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), kao i da su na njima vršili eksperimente i uzimali organe, koje su kasnije prodavali.
Agencija Srna navodi da je imala uvid u poverljivu prepisku šefa Misije za istrage zločina iz Skoplja i Prištine Emona Smita sa šefom Misije za istrage Patrikom Lopezom Teresom u kojoj Smit, na Teresov zahtjev, dostavlja izveštaj o ishodu razgovora koje je imao sa šefom UNMIK-ovog Odeljenja za pravdu Polom Kofijem u vezi sa zločinima na KiM, sa posebnim osvrtom na "Žutu kuću".
Svedok je iz vozila posmatrao kako je oko 20 ljudskih leševa zakopano na malom groblju na oko kilometar od te kuće. Svedok je identifikovao tog operativca OVK kao Besima Vokšija.
Svedok je, kako se ističe u izveštaju, od pokazanih 10 kuća sa različitih lokacija iz Albanije, bez dvoumljenja identifikovao takozvanu "žutu kuću", kao što su to pre njega uradili i ostali svedoci, iako je u međuvremenu "žuta kuća prefarbana belom bojom".
U nastavku Smitovog izvještaja, navodi Srna, piše da svedok "N", vozač, poseduje lično znanje o nekoliko isporuka u Albaniju, i da je on precizno naveo koordinate lokacije masovnih grobnica.
Transport do "grobnica"
Transport na lokaciji pod brojem jedan "masovne grobnice (više njih)", dogodio se oko 2. avgusta 1999. godine. Svedok je ispričao da su tela dovezena iz oblasti Peći na lokaciju u okolini Tropoja, koju je potom opisao. Prema izvještaju, na lokaciju Kukeš dovožena su tela iz oblasti Suve Reke. Svedok "N" je video tela umotana u sivu vojničku ćebad.
Prema njegovim rečima, uglavnom su bili muškarci, nekoliko žena, a tela su bila posuta "kaporit" praškom da suzbiju smrad.
U izveštaju se ističe da su većina zarobljenika u tom logoru, prema rečima svedoka, bili pripadnici MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije, koji su prethodno držani u selu Žiža na području KiM, a u Albaniju su prebačeni početkom jula te godine.
- Oni su morali da seku drva. U tom logoru se nalazilo oko 10 baraka. Zarobljenicima su data albanska imena. Posle glasina da je lokacija logora kompromitovana, zarobljenici su prebačeni na drugu stranu planine, gde je napravljen veći logor, u koji su dovođeni i drugi Srbi u većem broju - ispričao je svedok.
"Organ-donori"
On je dodao da mu je izvesni Miliri rekao da su neki prisiljavani da rade do smrti, potom zakopavani u blizini mesta gde je on "izbacivao svoj kargo". Takođe, naveo je da je logor postao neka vrsta pripremne "vazdušne banje" za one Srbe koji su izabrani da budu "organ-donori".
Smit je pojasnio da su u proveri navoda svedoka o mestu lokacije masovne grobnice dalje nastavili da voze kroz šumu sve dok nisu ugledali izvor.
- Skrenuli smo kamionima desno i nizbrdo nekih 50 metara, gde se nalazilo ogromno slomljeno "tropsko" drvo, koje je obeležavalo ulaz u šumu. Svedok priča da su ovde zaustavljali vozila, i da su odavde nosili srpske leševe niz padinu u šumu. Tamo ih je čekao Enver Cokoli iz obavještajne službe ŠIK - naveo je Smit.
Prema rečima svedoka, bilo je iskopano 15 velikih jama i ubacivali su po dva leša u jednu jamu.
- Trebalo im je sat i po da završe posao. Mesto je bilo udaljeno i podsećalo je na Avganistan, jedino je ovde bilo drveća. Jame-grobnice su bile sakrivene iza oboda šume, ulazeći u šumu od dva do 15 metara duboko, u pravoj liniji. Jame su bile dosta plitke, tako da se pored zemlje na njih nabacivalo lišće i slomljene grane. Primietio sam u okolini tog logora žbunove divljih jagoda - napisao je Smit.
U izveštaju sledi prepiska, do koje je Smit došao, između šefa forenzičara UNMIK-a Hoze Pabla Baraibara i izvesnog Klinta, koja je označena kao "veoma poverljiva".
Baraibar je, kako je naveo, želeo da Klintu ukratko izloži dokaze sakupljene u poslednjih godinu dana, a koji se tiču sudbine nestalih Srba i drugih koji su kidnapovani ili "nestali" na Kosovu i u Albaniji.
- Prema istim izvorima, neki od zatočenika su bili još živi i zatočeni u Albaniji sve do kraja leta 2000. godine. Ova informacija je bazirana na izjavama ovih svedoka - istakao je Baraibar.
Zatvor sa "medicinskom klinikom"
Jedan kosovski Albanac koji je bio zatočen u bazi OVK u Kukešu, izjavio je da je tamo video tri srpska civila koja su potom prebačena u Burel, gde je postojao albanski zatvor opremljen medicinskom klinikom. Taj zatvor je korišćen kao komanda OVK i indikativno je da je bliski saradnik Hašima Tačija, lekar Šaip Muja, imao "kancelariju" na toj lokaciji, naveo je Baraibar.
Tri svedoka su navela da su ljudski organi voženi na aeorodrom Rinas kod Tirane, oko dva sata vožnje od inkriminisane kuće, i potom avionom u Istanbul.
- Svedok "A" je prevozio ljudske organe na aerodrom najmanje jedanput, ali je odbio da nam otkrije specifične detalje o tome - napomenuo je Baraibar.
Ti svedoci su takođe potvrdili da su ljudski ostaci zakopavani iza kuće i na još nekoliko lokacija u blizini.
- Svi naši svedoci su izjavili da su ovu "operaciju" organizovali srednje rangirani i viši funkcioneri OVK. Ipak, svega nekoliko svedoka usudilo se da imenuju te funkcionere koji su bili prisutni kada su zarobljenici sakupljani na Kosovu - napisao je Baraibar.
(Kurir.rs/Srna)