Jaka ko stena - Naša šampionka Nađa Milijančević priča onajtežem periodu života u kom je ostala bez rođene sestre i o tome kako ju je tragedija učinila još jačom i odlučnijom
Porodica Milijančević iz Zemuna okrenula je svoje dve ćerke sportu. Nikoleta je bila odbojkašica, a Nađa je kik-bokserka.
Jednu lepu sportsku priču prekinuo je život svojim nejasnim planovima. Nikoleta se razbolela i posle kraće borbe s leukemijom preminula krajem novembra 2016. godine. A nije joj bilo ni 18 godina. Njen prepoznatljivi osmeh ostao je na fotografijama, ali i u srcima svih koji su je poznavali. U dušama najbližih živeće večno.
Teški trenuci
Nađa je, sasvim prirodno, u tom periodu bila u potpunom rasulu, a u intervjuu za Kurir ispričala nam je kroz šta je sve prošla...
- Jeste... Ali nisam pala. Možda u nekom kratkom periodu. Bilo je teško u glavi, ali i zbog nje sam naučila da neke stvari više cenim. Shvatila sam da treba da idem ka svom cilju još ozbiljnije. I tako je i bilo, stvarno sam sve više i više napredovala - opisuje Nađa težak životni period.
Usledili su vrhunski rezultati, postala je prvakinja Evrope i sveta u konkurenciji mlađih juniora, a onda i najbolja na planeti među starijim juniorima. Nedavno je odradila svoj prvi profi meč i usred Bugarske sa 3:0 savladala favorizovanu domaću predstavnicu.
- Osećaj bukvalno ne može biti bolji, jer je to bio zaista veliki izazov. Trebalo je pobediti protivnice na terenu i uspela sam u tome.
Nađa i danas svoje pobede posvećuje rođenoj sestri.
- Tako je. Uvek pogledam u nebo i pokažem prstom ka nebu jer ona je pratila bukvalno svaki moj meč i podržavala me. Sećam se kad sam osvojila Svetsko prvenstvo da je Nikoleta bila najponosnija na svetu.
Podrška porodice
Iako ima pravo i da malo poleti nakon sjajnih rezultata i velikih uspeha, Nađa je čvrsto na zemlji i poručuje da zna da se njen rad nikako ne bi isplatio u ovolikoj meri da nije bilo ogromne podrške koju oseća.
- Koliko god ja davala sebe i ulagala u sport, to ne bi bilo dovoljno da nije porodice koja je stalno uz mene. I mamina i tatina, iako on fizički nije tu jer je u Rusiji, moralna podrška je uvek bezrezervna. I trener Aleksandar Topić, koji je uvek uz mene i proživljava svaku moju muku. Sve živce sam im pokidala, ali su uvek tu uz mene i razumeli me. Stvarno ne znam šta bih bez njih - zaključila je mlada šampionka.
Kurir.rs/ Gojko Filipović Foto: Damir Dervišagić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: