Naš najstariji aktivni glumac Vlastimir Vlasta Velisavljević proslavio je 28. jula 93. rođendan. Pun elena, radosti i ljubavi prema životu i ljudima, podseća nas u ovom razgovoru da će održati obećanje koje nam je dao kada je u našoj redakciji proslavio 90. rođendan - zajedno ćemo dočekati i "onaj trocifreni".
Već na početku intervjua, upozorava me Vlasta da se malo umorio od davanja izjava za novine, ali da će uvek ispoštavati sve dok ga "mnogo ne davimo". Poštujući to, obećavam da ću biti koncizna i kratka, te odmah prelazimo na glavnu temu - 93. rođendan!
"Proslavio sam rođendan u šumi, uz prijatelje. Prošlo je sve u zezanju, kao i uvek sa nama, u dobroj hrani i vinu", iskren je bard glumišta.
Pišu novine kako ste jedan od retkih angažovanih glumaca u Evropi u tim godinama, s obzirom na to da ste i dalje i pred kamerom i na daskama. Kako se vi osećate kada to čujete? Jeste li se umorili od glume?
"Pa to nisam znao. Sjajno! Ne odustajem ja! Eto, vidite pre sam ja ušao u Evropu nego vi, zapitajte se (smeh). Šalim se, naravno. Nisam se umorio od glume, taman posla. Divno je otići na blagajnu banke i preuzeti nacionalnu penziju i honorar. Eto, vidite, opet se šalim, ali sad ozbiljno, gluma je ono što me održava. To je posao koji volim i koji ću raditi do kraja života. Jedva čekam da me neko opet pozove da igramo nešto. Naravno, najviše bih voleo da to bude moje JDP, ali može i Atelje 212, i tamo volim da igram."
Ima li neka uloga koju biste voleli da igrate, a nije vam se pružila prilika?
"Nema, svašta sam igrao, ali iako sam u ovim godinama, ima još mnogo toga što mogu da igram. Nadam se da će doći uloga stogodišnjaka. To je uloga koju priželjkujem."
Vi ste, takođe, jedini živi glumac koji može da se pohvali poznanstvom sa Nušićem i njegovom ćerkom Gitom Predić. Kakva vas sećanja vežu za njih?
"Sećanja na moj početak... Tamo u pozorištu Roda otpočela je moja gluma. Taj teatar je Nušić dao svojoj ćerki da se malo igra, ali ga je ona prevarila. Napravila je pravo, repertoarsko pozorište sa decom. Iz tog miljea, iz te grupe iznikli su mnogi dobri glumci. Neki su kasnije bili i upravnici pozorišta, a svi smo se posle našli u Jugoslovenskom dramskom - Perica Slovenski, Renata Ulmanski, Žarko Mitrović... Moja sećanja na Nušića asociraju me na taj tim snova. Sećam se jednom nas je njegova ćerka odvela da ga vidimo. Nažalost, on je već bio bolestan. Bili smo mu kraj postelje, bila je to čast, ako se može tako reći, pošto je bio jako bolestan. Nušić je bio genije, a nama deci taj susret je veoma značio."
Slažete li se da za Nušića i njegova dela ni danas nije potrebna aktuelizacija?
"Apsolutno. Tako vam je to sa genijem. Mada smatram da Nušić kod nas nije slavljen dovoljno. Pogotovo u vreme Tita. U Bugarskoj, na primer, oni su na njegov dan izdali sva njegova dela u kožnom povezu, a kod nas to tako nije bilo. Oni mnogo pre nas slave i Dan Ćirila i Metodija, Dan slovenske pismenosti, a mi smo tad slavili Titov rođendan. Tako to kod nas ide. Prioriteti..."
Tim Nušićevog pozorišta i dalje postoji kroz vas i Renatu Ulmanski. Igrate i dan-danas, šta je tajna te vaše dugovečnosti?
"E, to je bilo lepo vreme i divno je što smo i Renata Ulmanski i ja i dalje tu. Ona je uvek važila za lepoticu Beograda. A tajna? Nema toga, ja samo nastavljam da brojim 94, 95, 96... 100, i nemam nameru da stanem. Obećao sam, slavimo i trocifreni zajedno!"
U Kurirovoj redakciji kada je Vlasta Velisavljević proslavio svoj 90. rođendan!
Kurir.rs/Mona Cukić/Foto: Privatna arhiva