Na današnji dan 2009. godine srpska plivačica Nađa Higl šokirala je celu planetu kad je kao totalni autsajder uspela da se dokopa zlata na Svetskom prvenstvu u Rimu
"Nađa Higl ide ka medalji! Bože da li je moguće? Staza broj dva, Nađa Higl osvaja zlatoooo!!! Čudo nad čudima se dogodilo! Bravo Nađa, slavi Pančevo! Nađa Higl 2.21.69. Ne samo prvi put u finalu svetskog šampionata... ovo je jača medalja od one Milorada Čavića... Ljudi moji, da li je ovo moguće? Nađa, svaka ti čast devojčice... Verujte mi 30 godina radim ovaj posao i želeo sam iznad svega da ova sjajna devojčica osvoji bar bronzu, ali ovo čudo od deteta kome su u aprilu rekli 'nema mesta za tebe'... gde bre nema, pa planeta je mala za nju", ovako je govorio legendarni sportski komentator Duško Korać koji je ispratio istorijski trenutak srpskog plivanja kada je mlada Nađa Higl napravila pravu pravcatu senzaciju i osvojila svetsko zlato!
Srbija do pojave Milorada Čavića nije mogla da se podiči plivačkim asovima. Nedugo pošto je Nišlija, koji je živeo u Americi, počeo da donosi medalje, na velikoj sceni neočekivano se pojavila i sve zasenila Nađa Higl.
Rođena je 2. januara 1987. u Pančevu kao drugo dete Snežane i Dragana Higla. Riđokosa Nađa i njen stariji brat Sebastijan odrastali su, kao i većina dece teških devedesetih godina, u velikoj oskudici i brojnim odricanjima.
Od svoje druge do osamnaeste godine nije videla more jer porodica nije imala novca za letovanje. Međutim, tata Dragan je decu svakodnevno vodio na bazen. Tajna je u tome što je kao spasilac i plivački sudija imao besplatan ulaz. Strast prema plivanju nasledio je od oca Ćirila Roberta, koji je, iako slep, bio šampion države.
Svoju ljubav ka sportu preneo je Sebastijanu, ali mala Nađa nikako nije želela u vodu, koje se strašno plašila. Kad god je s porodicom išla na Belu stenu na Dunavu, igrala se u pesku, dok su svi ostali bili u vodi. Jednog dana otac ju je, dok se nije nadala, bacio u vodu i ona je instiktivno proplivala. Međutim, posle nekoliko meseci zaboravila je kako da se održava na vodi. Dragan nije hteo da odustane i napokon ju je, iz trećeg pokušaja, naučio.
To ipak nije bio njen plivački početak. Nađu je više privlačio balet. Ni sama ne zna kako, ali s baleta je prešla u bazen i već sa deset godina počela da niže rekorde, koji su godinama ostali nedodirljivi. Recept su bili svakodnevni treninzi i odricanja.
Ali, kad dođe takmičenje i kad uz slušanje rokenrola izađe na bazen, po pravilu su sledili sjajni rezultati i stotine medalja, koje je ubedljivo osvajala.
Sebastijan i Nađa su 2007. osnovali sopstveni plivački klub - Tamiš. Sada su kovali velike planove i sanjali velike snove. A oni su se ostvarili nakon dve godine. Te 2009. godine na Svetskom prvenstvu u Rimu Nađa nije bila ni u širem krugu favorita. Ipak, riđokosa Srpkinja ušla je u finale, ali je zbog slabijeg vremena plivala u pretposlednjoj stazi.
U finalu discipline 200 metara prsnim stilom viđeno je čudo od trke. Amerikanka Rebeka Soni bila je apsolutni favorit uoči starta. Nametnula je strašan tempo i nakon dva okretanja imala je takvo vreme da je svetski rekord bio ozbiljno ugrožen. I onda je iz prikrajka krenula Nađa. Zajedno sa ostalim plivačicama počela je da topi prednost Amerikanke i na poslednjem okretu bila je vrlo blizu. Preostalo je još 50 metara, u koje je Higlova ušla kao treća sa, i dalje velike, dve i po sekunde zaostatka.
Sonijeva je posustajala, ali činilo se da je nedodirljiva. Išla je ka cilju samouvereno, misleći da je dovoljno umakla. A onda je Higlova neočekivano povukla napred i najpre prestigla svetsku rekorderku Kanađanku Enmej Pirs. Na kraju je za sobom ostavila i Rebeku Soni i okitila se zlatnom medaljom, priredivši jedno od najvećih iznenađenja u istoriji plivanja.
kurir.rs / kurir sport
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: