Konzorcijum Severni tok 2 saopštio je danas da je u potpunosti posvećen sprovođenju projekta izgrađe gasovoda između Rusije i Nemačke uprkos tome što je u Spoljnopolitičkom odboru američkog Senata podržano uvođenje sankcija kompanijama i pojedincima uključenim u projekat
Odbor američkog Senata za spoljne poslove podržao je uvođenje sankcija kompanijama i pojedincima angažovanim u izgradnji gasovoda Severni tok 2 koji administracija predsednika SAD Donalda Trampa vidi kao sredstvo jačanja ruskog uticaja u Evropi.
Gasprom je saopštio da je primio na znanje proceduralni korak američkog Senata, ali da je posvećen završetku projekta.
"Više od 1.000 kompanija iz 25 zemalja radi na projektu i u potpunosti su posvećeni njegovom završetku", saopštio je konzorcijum Severni tok 2 koji predvodi Gasprom.
Na usvajanje dokumenta reagovala je Moskva.
"Američki zakonodavci (...) ne znaju više kakve šeme da izmisle", rekla je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Kako je rekla, "uprkos svim pretnjama" Severni tok 2 se gradi. Projektom je predviđena izgradnja najdužeg podvodnog gasovoda na svetu, kojim će dužinom od 1.230 kilometara prirodni gas biti prenošen od ruske obale na Baltičkom moru do Grajfsvalda u Nemačkoj.
Za predlog Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti glasalo je 20 članova Odbora, a protiv je bilo dvoje. Da bi zakon stupio na snagu, treba da bude usvojen u Senatu i u Predstavničkom domu Kongresa SAD i da ga potom potpiše Tramp.
Predlog zakona predviđa primenu striktnih mera protiv ruskog naftnog i gasnog sektora koji čini oko 40 odsto prihoda te zemlje. Na meti sankcija bili bi i pojedinci koji obezbeđuju usluge ili finansiraju proizvodnju sirove nafte u Rusiji i ruske energetske projekte van zemlje.
(Kurir.rs/Beta-AFP/Foto: AP)