Ramuš Haradinaj primio je nedavno u Prištini jedne malo poznate stranke iz Nemačke, u kojoj je bio i Alim Hamza, koji je pod prismotrom nemačkih vlasti zbog islamskih ekstremističkih stavova, a ekspert za bezbednost Irfan Peci smatra da ne treba potceniti opasnost od Haradinajevih kontakata sa salafistima u cilju formiranja "velike Albanije".
Hamza se u Prištini, u Haradinajevom kabinetu, pojavio kao član delegacije malo poznatog Saveza za inovacije i pravdu (BIG), partije registrovane u Nemačkoj, za koju tamošnji mediji navode da je bliska turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.
Taj, salafistički propovedač iz Bona, takođe nije ranije privlačio pažnju javnosti, iako je pod prismotrom nemačkih službi zbog ekstremizma, dok se, posebno u poslednje vreme, nije angažovao na društvenim mrežama na kojima otvoreno podržava Haradinaja.
Pred odlazak Haradinaja u Hag, pred Specijalni sud za ratne zločine OVK, Hamza se solidarisao sa njim, odbacujući optužbe protiv prištinskog političara, kojeg naziva "rođakom".
Ekspert za bezbednosti, poznat u nemačkim medijima, Irfan Peci tvrdi da je Haradinaju morao biti poznat Hamzin salafistički, odnosno ekstremistički "bekgraund".
Peci navodi da je Hamza zbog svojih ekstremističkih stavova već "na radaru" nemačkih vlasti.
On objašnjava da je Savez za inovacije i pravdu blizak islamistima, te da će, kako najavljuje, nemački javni servis uskoro objaviti pirlog, na kojem je, inače, i on sarađivao.
Prema njegovim rečima, među članovima Saveza je i jedan političar iz Sandžaka, koji je, kako tvrdi, blizak Stranci demokratske akcije, a članovi te stranke, turski građani u Nemačkoj, su pristalice Erdoganove politike.
- Taj podatak pokazuje da se ovde uspostavlja savez. Prepoznaje se jasno osovina Sandžak, Kosovo i pristalice Erdogana, kaže Peci i dodaje da veruje da je cilj svega toga tzv. Velika Albanija pod turskim uticajem.
Upitan da li je takozvana OVK, čiji je jedan od vođa bio Haradinaj, bila pod uticajem salafističkih struja, Peci kaže da je OVK imala razne frakcije, koje su bile pre svega nacionalistički usmereno.
- Međutim, danas vidimo sve više albanskih salafista koji imaju simpatije za OVK i rat protiv Srba nazivaju džihadom, podvlači Peci.
Bilo je, kaže, i pojedinih islamista u OVK, ali i pored toga ne bi rekao da je OVK bila verski ili salafistički motivisana.
- Ali, albanski salafisti su simpatizeri OVK, podvukao je on.
Sam Peci, inače, prema dostupnim podacima, dete emigranata sa prostora bivše Jugoslavije, 2007. godine je bio šef nemačkog ogranka "Globalnog islamskog medijskog fronta", najvažnije propagandne mreže Al kaide.
Zbog tih aktivnosti je bio uhapšen, osuđen na kaznu zatvora, a potom je, prema pisanju nemačkih medija, okrenuo leđa ekstremističkoj prošlosti i posvetio se borbi protiv radikalizacije mladih muslimana na nemačkom govornom području.
Izdao je i knjigu pod naslovom "Džihadista", a bavarski javni servis snimio je o njemu dokumentarni film.
Pod salafizmom se, inače, podrazumeva tumačenje islama na način na koji su to činile prve tri generacije muslimana.
Ekstremni salafisti, kao što je Hamza, pokušavaju da isključe sve, po njihovom viđenju ne-islamske, uticaje na život muslimana.
Hamza je u žižu interesovanja nemačkih vlasti dospeo zbog izjava kao što su: "mnoge novine, koje su pod kontrolom Rotšildovih, cionista, danas su se radovali, otvarali šampanjac, kada su saznali da se ljudi ubijaju na Bliskom istoku" ili "zabranjuje se da se kaže da se u svetu, Evropi i SAD ništa ne odlučuje bez Izraela i Jevreja".
(Kurir.rs/Tanjug)