SEĆANJE NA STRADALE SRBE: U Subotici izložbom i filmom obeleženo 24 godine od Oluje (FOTO)
Savez srpskih udruženja Severno bačkog okruga organizovao je u Vestibilu Gradske kuće u Subotici obeležavanje sećanja na stradale Srbe u akciji „Oluja“. Otvorena je izložba „Oluja - zločin koji se pamti“, a izložena su dokumenta i fotografije o stradanju Srba na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine od 1991. do 1995. godine. Autori izložbe su Veljko Đurić Mišina i Nenad Antonijević.
Prikazan je potresan dokumentarni film Sime Brdara „A Bog je ćutao“, o mučenjima i mučnom stradanju srpske dece i njihovih porodica.
"Film „A Bog je ćutao“ prikazan je u svim svetskim muzejima Holokausta. Od Jevrejskog kulturnog centra u Stokholmu, do Njujorka, Vašingtona, u Knesetu, u Tel Avivu, u Melburnu, Litvaniji, u Muzeju Siguhara u Kaunasu, državnom muzeju genocida. Taj film putuje po svetu i podseća na mučna stradanja. Ljudi sa empatijom pamte ta dokumentarna svedočenja stradanja. Sećam se, mlada devojka me zamolila posle gledanja tog potresnog svedočenja o ustaškom divljaštvu nad našim narodom, da joj napišem tekst za prijemni na fakultetu. Ubedila me je, da ustaški zločini genocida u logoru Jasenovac, dokumentovani u filmu, nisu samo svedočenje o stradanju jednog naroda, nego univerzalna poruka svetu i čovečanstvu o nezamislivim zločinima", kaže za Kurir Simo Brdar, dodajući da sećanje mora biti živo, ali da je kultura sećanja ipak praktičan život, u kojem se krvolocima ne sme dati šansa, ali se mora negovati vera i nada u smisao života.
Održana je i prezentacija monografije Instituta za savremenu istoriju, „Kordun – od Vojne granice do Republike Srpska Krajina“, više autora.
Dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta, kaže da ta knjiga daje deo odgovora na složeno pitanje, šta se dogodilo tokom poslednjih 120 godina sa Srbima u Hrvatskoj.
Gulić kaže za Kurir, da je nažalost „put pomirenja naroda još uvek dug, jer nije bilo iskrenih nastojanja da do toga dođe.“
- Jednostrana slika krivaca i žrtava u ratu devedesetih godina, iz sveta nametnuta od početka rata, razlog je da i danas govorimo samo o žrtvama jedne zajednice, sa manjim izuzecima. Srbija je bila mesto u kojem su zločini nad drugim narodima nekako i prodirali, a teško da je isti slučaj u javnosti BiH i Hrvatske, dosta je teško na tim prostorima govoriti o zločinima koje su počinili pripadnici hrvatskog, odnosno muslimanskog, danas bošnjačkog naroda. Prosto put do pomirenja je još uvek dug, ali cilj je da razumemo šta se dogodilo. Kada to razumemo, pomirenje će doći samo po sebi, kaže dr Gulić za Kurir.
(Kurir.rs/N.H)