Jedino smo zajedno mogli napraviti nešto što smo dotad smatrali nemogućim, a to je da smo u četiri dana oslobodili veliki deo teritorije uz vrlo malo žrtava, kazala je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović govoreći za Jutarnji list o akciji "Oluja".
"Za mene je toga dana zapravo završio rat. Da, ostalo je tada još hrvatsko Podunavlje za reintegraciju, ali tada su svi zagovornici velikosrpske hegemonije shvatili da je rat gotov i da je bolje da krenu u pregovore o mirnoj integraciji", navela je.
Hrvatska predsednica ističe da je za nju vojno-policijska akcija "Oluja" tokom koje je iz Hrvatske proterano 250.000 Srba, dok je oko 2.000 ubijeno ili nestalo, simbol pobede, hrvatskog domoljublja i zajedništva.
Hrvatska Oluju slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, te kao Dan branitelja, a 24 godine kasnije Grabar Kitarović se u intervjuu za Jutarnji list priseća kako su, nakon okončanja najvećeg egzodusa posle Drugog svetskog rata, građani na ulicama pozdravljali "hrvatsku pobedničku vojsku" i kada je, kako kaže, vladalo zajedništvo, ponos, optimizam.
Hrvatska vojska je, ističe, i danas jedna od institucija koju narod najviše ceni.
Ponovila je da je vojno-policijska akcija bila izvedena "besprekorno" i da je kao takva, kako kaže, ušla u brojne udžbenike vojnih akademija.
Grabar Kitarović za zagrebacki dnevnik ističe da izrazito ceni reči bivšeg američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa, koji je Oluju opisao kao primer savršeno izvedene vojne akcije. Naravno, dodala je, žalimo za svim žrtvama, bilo da je reč o vojnicima ili civilima.
Odgovarajući na kritike upućene povodom njene izjave da je "Oluja spasila BiH" i da bi volela da susedi Hrvatske ne zaborave ko im je pružio ruku u najtežim danima, Grabar Kitarović je kazala:
"Treba istaći da je Oluja omogućila završetak rata u Bosni i Hercegovini jer su oslobađanjem okruženja Bihaćkog džepa sprečeni novi pokolji, nove Srebrenice. Sa Splitskom deklaracijom i drugim međudržavnim sporazumima, Hrvatska je vojska krenula s oslobađanjem teritorija BiH, što je dovelo do Dejtonskog mirovnog sporazuma i to svima mora biti jasno".
A onda je otkrila nešto što, kako kaže, nikada nije rekla javno, osim Majkama Srebrenice. U vreme najžešćeg rata u BiH, kaže, njena porodica ne samo da je prihvatala izbeglice iz BiH, nego je sagradila jedan stančić za njih u kojem su smeštali Bošnjake muslimane.
"Moja porodica ih je zaposlila i dala im platu dok ne bi otišli dalje svojim putem. To je bio težački posao, isti onakav kakav je radila moja porodica. Ali, bili su prihvaćeni kao porodica. Stoga je zaista uvreda da me neko proglašava ksenofobom", ispričala je.
Na opasku da se stiče utisak da se tom pričom sada opravdava, Kitarović je to negirala i rekla da narodu BiH želi sve najbolje, da se ona u svakoj prilici bori za BiH i želi da ona bude deo Evropske unije.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: EPA/MENAHEM KAHANA)