Krajem jula došlo je do najvećeg otapanja lednika na Grenlandu, kada se nekoliko milijardi tona vode slilo u Atlantski okean, što je automatski dovelo do podizanja svetskog nivoa mora.
Istovremeno, na Aljasci su zabeležene rekordne temperature, dok u Sibiru bukte požari, a vatra je zahvatila tri miliona hektara šume. Velike posledice vrelog talasa osećaju se i širom Evrope gde je u većini država izmerena najviša temperetura otkad se vrše merenja.
Topljenje glečera je direktno prouzrokovala topla vazdušna masa koja je do
Grenlanda došla nakon što je Evropi donela neverovatno visoke temperature. To pokazuju i podaci kojima raspolaže NASA, te se lako da primetiiti koliko je temperatura vazduha poslednje nedelje jula bila iznad proseka u odnosu na raniji period. Do ovih podataka se došlo primenom Godard sistema za posmatranje Zemlje (GEOS), a koji ukazuju na temperaturu izmerenu na visini od 2 metra iznad zemlje.
Nekoliko prizmenih instrumenata koji vrše merenja, uključujući i jedan na meteorološkoj stanici koja se nalazi na najvišem delu centralnog područja Grenlanda, retko je moguće zapaziti skok temperature do 0 stepeni. No, 30. jula se desilo nešto neočekivano, te je temperatura u tom delu ostrva ne samo dostigla pomenutu temperaturu nego je i prešla istu.
Da čitava situacija bude dramatičnija, povećanje je bilo na snazi čitavih 11 sati! To je skoro dvostruko više u odnosu na poslednje veliko topljenje iz jula 2012. godine. Visoke temperature dovode do toga da se voda koja se stvara otopljavanjem lednika koncentriše na površini ledenog pokrivača. To prikazuje i fotografija koju je NASA usnimila 30. jula na severozapadu Grenlanda, na samoj ivici ledenog pokrivača. Topljenje tokom letnjih meseci je ovde, na periferiji, uobičajeno.
Ipak, teško da bi se isto moglo tvrditi za otapajuću površinu koja zauzima gotovo milion kilometara kvadratnih ledenog pokrivača, kao što se desilo tokom 30. i 31. jula. Ipak, treba reći i da je površina koja se topi danas mnogo manja u odnosu na onu iz 2012. godine. Jedan od razloga za ovakvo stanje stvari može biti i neuobičajena putanja tople vazdušne mase, koja je ove godine došla istoka, umesto sa zapada, što se inače dešava.
Polje visokog vazdušnog pritiska koje je prešlo preko Aljaske u junu 2019. pokrenulo je talas vrućina neviđenog inzentiteta. Temperature koje su u nekim delovima Aljaske dostizale 26, pa i 32 stepen Celzijusove skale, oborile su više temperaturnih rekorda svih vremena. Enkoridž, Kinaj i King Salmon oborili su rekorde svih vremena četvrtog jula 2019. Na Dan nezavisnosti, u Enkoridžu temperatura je dostizala 32 stepena Celzijusa, dok je najviša zabeležena temperatura do tada bila 29 stepeni Celzijusa 14. juna 1969. Enkoridž beleži najviše dnevne temperature još od 1952. godine.
Vrućine su neobične i po dužini trajanja. U Enkordižu je zabeležena temperatura od 26 stepeni Celzijusa šest dana zaredom, dok je uobičajena temperatura za jul 18 stepeni Celzijusa.Mapa prikazuje temperaturu vazduha na visini od dva metra iznad tla osmog jula 2019. Najtamnije obeležena područja su ona na kojima je temperatura oko 32 stepena Celzijusa.U mnogim delovima Aljaske temperaturu prati gust dim. Požari izazvani udarom groma u područjima oko Ferbenksa gore od 21. juna 2019. Požari su se razbuktali i južno od Kojuku prirodnog rezervata petog jula. Požari su obično najintenzivniji posle podne, kada su temperature obično najviše.
Meteorolozi u Ferbenksu javili su da je vidljivost pala ispod 1.600 metara zbog dima, a senzori kvaliteta vazduha u gradu beleže nagli rast koncentracije čestica u vazduhu. Na fotografiji koju je snimila Stanica Tulik, vidi se da dim zamagljuje sunce duž reke Čena u Fejrbenksu. Do devetog jula na Aljasci je zabeleženo 38 velikih požara, koji su zahvatili ukupno 280.000 hektara - oko 52 odsto celokupne površine koja je izgorela u SAD tokom 2019, pokazuju podaci Nacionalnog međuagencijskog požarnog centra.
Evropa se bori sa nezapamćenim toplotnim talasom koji je zabeležio rekordno visoke temperature u tri zemlje i već je povezan sa najmanje pet smrtnih slučajeva. Toplota razara severnu i zapadnu Evropu temperaturama koje su već zabeležile rekorde u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji samo mesec dana nakon što je još jedan veliki talas toplote pogodio kontinent. U Holandiji je najviša zabeležena temperatura bila u Ajndhovenu, gde je nedavno izmereno 39,3 stepeni.
Većina zemlje je pod narandžastim upozorenjem. U Nemačkoj je živa prošle nedelje dostigla 41,5 C u severozapadnom gradu, dok je u francuskoj prestonici izmereno 42,6 stepeni. U prošli utorak je u francuskom Bordou zabeležena temperatura od 41,2 stepena i tako u ovom gradu oboren rekord iz 2003. godine kada je živa u toplomeru bila na 40,7 stepeni.
U Belgiji je, kao i u mnogim delovima zapadne Evrope, u četvrtak zabeležena rekordna temperatura od 41,8 stepeni i to u mestu u Begijnendijk, 30 kilometara istočno od Brisela. Španija i Portugalija bore se sa požarima kako temperature rastu, a Italija je izdala upozorenja na požar. Luksemburg, Italija i Švedska se takođe suočavaju sa temperaturama višim od 30 stepeni.
Kurir.rs/NASA Earth Observatory
Foto YT
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: