Srpska pravoslavna crkva danas, 9. avgusta po novom kalendaru, proslavlja praznik posvećen Svetom velikomučeniku Pantelejmonu. Veruje se da su njegove mošti, koje se čuvaju u Hilandaru, čudotvorne kao i njegova ikona. Među Srbima je izuzetno poštovan.
Sveti Pantelejmon rodom je iz Nikomidije (današnji Izmit u Turskoj) od majke hrišćanke i oca neznabošca. Majka mu se zvala Evula, a otac Evstorgije. Kao mladić, Pantelejmon je učio za lekara. Prišao je svešteniku Ermolaju koji ga je ne samo naučio veri Hristovoj nego i krstio.
Čudotovorna izlečenja
Brojni su zapisi o čudotovornim izlečenjima koja se pripisuju Svetom Pantelejmonu. On je čudotvorno izlečio slepog čoveka koji je potom prihvatio Hristovu veru. To je izazvalo zavist lekara koji su uzalud tog čoveka pokušavali da izleče, a koji su potom Pantelejmona optužili da je hrišćanin. Izašavši pred sud cara Maksimijana, javno je to priznao.
Pred carem je izlečio i čoveka koji je dugo bolovao što je mnoge neznabošce privuklo hrišćanstvu. Car je Svetog Pantelejmona stavio na muke, ali mu se Gospod javljao nekoliko puta i isceljivao ga.
Predanje o maču koji nije mogao da mu poseče glavu
Na kraju, na gubilištu, Sveti Pantelejmon je kleknuo i počeo da se moli. Dželat ga udari mačem po vratu, ali mač se odbi i polomi. Nije mogao da mu poseče glavu dok se Sveti Pantelejmon nije pomolio i sam rekao da sad mogu da ga poseku. Stradao je 304. godine.
Mošti su mu čudotvorne
Priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju. Delovi svetih moštiju ovog velikomučenika nalaze se u manastiru Hilandaru, kao i u tri crkve u Beogradu: u hramu Rođenja Presvete Bogorodice na Kalemegdanu (crkva Ružica), zatim u hramu Svetog Arhangela Gavrila i u podvorju Moskovske patrijaršije, odnosno u hramu Svete Trojice (takozvana Ruska crkva).
Sveti Pantelejmon smatra se već skoro 2.000 godina zaštitnikom medicine i farmacije. Ime Pantelejmon znači svemilostivi. Slavi se 27. jula po starom, odnosno 9. avgusta po novom kalendaru.
Manastir čudotvornih isceljenja u Lepčincu
Manastir Svetog velikomučenika i celebnika Pantelejmona u Lepčincu, spada u drevne svetinje tzv. Vranjske Svete Gore. Podignut je u neznanim istorijskim dubinama u predelu u kojem su obitavali i podvizavali se pustinožitelji.
U naše vreme obnovio ga je blaženopočivši arhimandrit Pajsije Tanasijević (bivši iguman manastira Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj) koji je u njemu okupio bratstvo. Od 1998. godine ovo je ženski manstir.
Ovo svešteno mesto je od davnina poznato i kao celebno mesto, mesto mnogobrojnih isceljenja mnogovrsnih bolesti i tegoba narodnih. S obzirom da je sama crkva posvećena svetom Velikomučeniku Pantelejmonu, čudotvornom iscelitelju, kroz svu istoriju, ali i danas, do javnosti stižu posvednevne informacije o čudesnim isceljenjima koja bivaju u ovoj Svetinji molitvenim dejstvom svetog Pantelejmona.
Veruje se da će svaki rad Sveti Pantelejmon blagosiljati i učiniti uspešnim.
Dobro je krenuti i na veliki put. Česti su i vašari. Slavi se i kao krsna slava.
(Kurir.rs/Foto: Printscreen)