SRPSKA TRUBA UJEDINILA RUSE I NEMCE: Stranci se zbližili u Guči
Saboraši se veselili bez ijednog incidenta, pozdravljajući se na engleskom, francuskom, kineskom, a mnogi su i zaigrali pod šatrom
Ni sami saboraši ni domaćini, trubači, ne znaju baš koja je magija bačena na Guču, tek preksinoć je cvetala ljubav u varošici.
Hiljade ljudi, sa svih strana sveta, od Kine i Indije do Francuske i Nemačke, od Rusije do Amerike, od Srbije do Hrvatske, vrela noć, atmosfera podignuta do usijanja, a na ulici, niko nikog ni popreko da pogleda. Čak se ljudi, na engleskom, francuskom, kineskom, italijanskom, izvinjavaju jedni drugima ako neko nekog u prolazu slučajno nagazi po cipeli... Neko vreme čak, u centru Guče, kraj Spomenika trubaču, stajao je parkiran i kombi hrvatskih tablica, niko se nije ni osvrnuo.
U Guči je to tako otkako je Dragačevskog sabora. Ni najstariji ne pamte da se u varošici tokom trubačke fešte nekad dogodio neki krupniji incident. Pukne ponekad poneka flaša, sevne varnica, ali retko kad nešto ozbiljnije.
- Mislim da je tajna u trubi! Kad ljudi čuju srpsku trubu, a šta bi drugo radili nego da se vesele, da se grle, da se upoznaju, pa odakle god, sa koje god strane sveta bili. Ovde se rađaju prijateljstva, ljubavi i hvala bogu da je tako. Guča je dokaz koliko smo svi, bez obzira na sve različitosti, spremni da se makar taj jedan dan okupimo oko jedne stvari - oko lepog, oko lepote, a truba jeste lepota - kaže predsednik opštine Lučani Milivoje Dolović.
Nikola, Milan, Aleksandar i Bogdan, koji su u Guču stigli iz Laktaša i Banjaluke, imali su juče sličan odgovor na pitanje zašto se ljudi u Guči - vole.
- Truba, brate! Došli smo da se veselimo, da slušamo trube, da se opustimo, nikoga ne diramo, niko nas ne dira i to je suština svega - kažu oni.
Na drugom mestu to bi bilo nemoguće, ali preksinoć su neki Nemci i Francuzi, zajedno sa Rusima, igrali pred šatrom, malo iz centra Guče, uz melodiju „Srpska se truba s Kosova čuje, Srbina svakog da obraduje, trubite, braćo, silnije bolje, opet je srpsko Kosovo“...
- Serbija, Guča, Kosovo - izjavio nam je jedan od Nemaca.
Ljudi su se grlili i kod Spomenika trubaču, gde je stariji domaćin u kariranoj košulji, iz obližnjeg dragačevskog sela, čitavo veče proveo družeći se s nekim Francuzima, komunicirali su na jeziku trube.
Đorđe Jokić, čuveni šnajder iz Užica, u Guči je 50 godina. I ima odgovor na pitanje zašto se ljudi vole u Guči:
- Samo kod Srba truba miri, s njom se rađamo, s njom ratujemo, uz nju umiremo, ne bismo smeli da je oskrnavimo, eto zato se ljudi vole uz trube - kaže Đorđe.
Đorđe, kome su 72 godine, ljubav propagira i svojim primerom. Šije, kaže, i za četnike i partizane, a na štandu u centru Guče juče je pored šajkača prodavao i crnogorske kape i sa četiri „S“ i sa crnogorskim grbom, pa ko šta više voli...
Kurir.rs/Zoran Šaponjić
Foto:Zoran Šaponjić