U našoj kući slušali su se grupa Kvin i Bitlsi, a posle malo i Britni Spirs
Talentovana Teodora Pavlovska (26), umetničkog imena Teja Dora, jedan je od najmlađih balkanskih stipendista čuvenog Berkli koledža u Bostonu. Razapeta između Amerike i Srbije, leto provodi u Beogradu, i nedavno je objavila svoj prvi singl "Da na meni je" u izdanju "Basivitija".
- Pesma je nastala još prošlog leta. Pisala sam je za nekog drugog izvođača. Nisam imala ambicije da postanem kantautor. Međutim, kad sam pripremala demo, odmah sam osetila da bih baš ja mogla da je i otpevam - kaže Teodora za Kurir.
Kroz osmeh ona konstatuje da je muzika njen život već 22 godine.
- U našoj kući slušali su se grupa Kvin i Bitlsi, a posle malo i Britni Spirs. Završila sam osnovnu i srednju muzičku školu u Beogradu, a Berkli sam upisala sa 17 godina. U Americi sam provela četiri godine, gde sam i počela da pišem svoju muziku - objašnjava nova nada domaće muzičke scene.
Pored klavira, Pavlovska je završila i solo pevanje, ali nije želela da nastavi da se bavi klasičnom muzikom.
- Mislila sam da je Amerika pravi put za mene. U mojoj školi bila je audicija za Berkli. Pevala sam "Girl on fire" Ališe Kiz i prošla. Bez stipendije ne bih mogla to sebi da priuštim. Semestar na Berkliju košta 20.000 dolara. Godišnje ima tri obavezna i letnji semestar. Za samo jednu godinu treba oko 70.000 dolara.
Da se navikne na novu sredinu, pomogli su joj prijatelji i kolege sa Balkana.
- Mama je najteže podnela moj odlazak. I danas me zove svaki dan. Nisam se vratila u Srbiju. Dolazim jednom ili dva puta godišnje. Pokušala sam da vidim mogu li svoju muziku da prodam kod nas. Moje pesme govore o socijalnim temama i svaka ima dobru poruku. Trudim se da govorim jezikom svoje generacije. Mi želimo sve odmah i nemam strpljenja, a najviše mi smeta što smo opsednuti društvenim mrežama - konstatuje umetnica.
Ona nema jedan muzički uzor, a muziku deli na dobru i lošu.
- Od klasične bliža mi je filmska muzika. Uzori su mi Stivi Vonder i Lana del Rej. Volim originalne kompozitore i artiste koji su drugačiji i koji ne prate ukus publike po svaku cenu, jer muzičari treba da kreiraju nove stvari da bi se shvatila neograničenost muzike - zaključuje Teodora.