Bulimija je zdravstveni problem o kojem se neopravdano malo govori, iako je mnogo učestalija od anoreksije.
- Bulimija je se može opisati kao izrazito impulsivna žudnja za hranom zbog čega osobe koje od nje pate teško mogu da uspostave kontrolu nad svojim ponašanjem. Između bulimičnih epizoda uglavnom jedu malo ili ništa pokušavajući na taj način da uspostave kontrolu nad svojim ponašanjem. To je tipična bulimija nervoza. Bulimija nije problem s hranom, težinom ili izgledom, ona ima svoje korene u preživljenoj traumi, racionalnoj ili iracionalnoj, niskom samopouzdanju i samovrednovanju, stresu i najčešće skriva simptome depresije i anksioznosti - objasnila je dr Marija Đurović, psihijatar i šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC „Dragiša Mišović“.
Simpotimi bulimije nekada izostanu, pa dugo vremena može biti i neprimećena kod žena, jer ove pacijentkinje u 60 odsto slučajeva imaju normalnu telesnu težinu. One kriju svoju bolest jer se stide prejedanja i povraćanja. Međutim, sumnju može da izazove:
- Prazan frižider i odlazak u kupatilo odmah posle jela
- Crvene, zakrvavljene oči
- Podbulo lice, posebno posle povraćanja
- Otoci pljuvačnih i parotidnih žlezda
- Kvarni zubi
- Česte upale grla
- Vidljive promene na dlanovima, tzv. Raselov znak.
Sandra M. iz Beograda ima 23 godine i od prvog razreda gimnazije boluje od bulimije. Živela je u porodici sa roditeljima, sestrom, bratom, dedom i babom. Ljubav se u kući iskazivala preko hrane, slatkiša, ništa nije bilo zabranjeno. U šestom razredu Sandra je već bila debela. Tada se sve njene želje usmeravaju na skidanje kilaže. Međutim, pakao je počeo kad je upisala srednju školu i kad nije mogla da prestane da jede, a nije htela ni da se goji. Onda je jedno veče uradila nešto zbog čega sažaljeva sebe.
- Već dugo ubijam i upropašćavam sebe, patim što ne umem normalno da živim i da se hranim. Bulimija je sto odsto moja dijagnoza, ali dugo to sebi nisam smela da priznam. Hoću i želim da prestanem s ovim. Čak to i uspem na desetak dana, ali opet se vratim na staro... Dovoljno je da se u kući nađe velika količina predivne hrane koju obožavam i ja ne mogu da izdržim. Bude mi teško, jer ako ne dozvolim sebi da jedem, ja patim, trpim, plačem i pitam sebe: „Zašto ne mogu da uradim ono što najviše volim – da jedem?“ – kaže Sandra.
Od kada je sve počelo, Sandrino stanje se ne menja, apetit joj stalno divlja, samo jede i povraća.
Sandra je tada počela da drži dijetu koja je izgledala ovako - u ponedeljak puna snage i volje izdrži i ne jede ništa, u utorak pojede jedno kuvano jaje i pije vodu, u sredu opet kuvano jaje i voda, četvrtak jedno kuvano jaje i polovina jabuke, petak samo jedna jabuka.
- I onda fizički klonem jer nemam snage. Uvek pokleknem tražeći i najmanje razloge da sebi dozvolim da jedem. Nakon pet-šest dana gladovanja dozvoljavam sebi da jedem uz obećanje samoj sebi: „Još samo ovaj put“. Onda se prejedem svega i svačega i toliko se naljutim na sebe da se rasplačem, izudaram, išamaram. I tako sam počela da se prejedam i povraćam.
- Najteže je kada čovek sam sa sobom vodi rat i kad u njemu postoje dve strane koje se sukobljavaju. Nikome se nisam požalila jer sam znala da me niko neće razumeti. Evo i danas ceo dan divljam. Ne mogu da se kontrolišem niti da se odreknem prežderavanja.
I dok to radi, priznaje, u očima joj je samo slika ružne, debele osobe.
- Obožavam da jedem, ali neću da se gojim. Pre sam sažaljevala ljude što ne mogu da povraćaju kada se prejedu. Ali sad sam sigurna da treba da sažaljevam sebe zbog svega što sama sebi radim - iskrena je Sandra.
Kurir.rs, Žena / Foto: Profimedia