Naš organizam navikao je da funkcioniše na temperaturi od 37°C, ali kako živa u termometru raste, telo se mora više truditi da se njegova unutrašnja temperatura ne poveća.
Ako je telo pretoplo, 'termostat' u mozgu šalje impulse venama u koži, one se šire, a velika količina tople krvi iz unutrašnjosti dolazi u kožu i hladi se.
Dodatno hlađenje kože i krvi u njoj izaziva znoj, koji hladi kožu, a time posredno hladi i krv. Tako ohlađena krv vraća se u unutrašnjost tila i hladi je. I opet, kada termostat u mozgu proceni da je temperatura dovoljno snižena, smanjuje se protok kroz kožu i prestaje znojenje. Dakle, očito je da je za dobro podnošenje promena temperature okoline vrlo važno da su krvni sudovi elastični i da se njihov promer lako i brzo prilagođava potrebama tela.
Kada to počinje predstavljati problem?
Premda na prvi pogled zvuči jednostavno, pomenuti proces predstavlja svojevrstan napor za telo, a što su temperature više, telo se više napreže.
Otvoreni krvotok rezultira spuštanjem krvnog pritiska i tera srce da brže pumpa krv. To može da izazove blage simptome poput osipa i otečenost stopala.
Međutim, ako krvni prtisak dosegne preniske vrednosti, do organa ne uspeva da stigne dovoljno potrebne krvi, zbog čega je veći rizik od srčanog udara. Istovremeno, zbog znojenja gube se voda i so, a pritom se ravnoteža među njima u organizmu menja. Takvo stanje u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može da rezultira toplotnim udarom. Simptomi su vrtoglavica, nesvestica, dezorijentiranost, mučnina, grčevi u mišićima, glavobolja, obilno znojenje i umor.
Kako pomoći osobi koja je doživela toplotni udar?
Ako se osoba uspe rashladiti u roku od pola sata, toplotni udar obično nije ozbiljan.
Britanski NHS savetuje: premestite osobu na hladno mesto, postavite je u ležeći položaj i podignite joj noge pod blagim nagibom, dajte joj mnogo vode (u obzir dolaze sportski napici i pića za rehidraciju), rashladite joj kožu - prebrišite je sundžer umočenom u hladnu vodu i hladite je lepezom. Dobro je na područje oko pazuha ili na područje vrata staviti led.
Ako se osoba ne uspe oporaviti u roku od 30 minuta, sledi toplotni udar. Reč je o hitnome medicinskom slučaju i obavezno morate pozvati hitnu pomoć.
Treba naglasiti da se ljudi koji su doživeli toplotni udar mogu prestati da se znoje premda im je i dalje prevruće, njihova telesna temperatura može premašiti 40 stepeni i mogu da izgube svet.
Pojedini lekovi opasnost?
Da, pojedini lekovi povećavaju rizik od dobijanja toplotnog udara, ali treba ih nastaviti uzimati na uobičajen načine i uložiti povećan napor u rashlađivanje organizma i hidriranje. Diuretici povećavaju količinu vode koju organizam izbacuje znojenjem. Brojni pacijenti ih uzimaju, uključujući i one sa srčanim problemima. Kada su temperature baš visoke, diuretici povećavaju opasnost od dehidracije i neravnoteže ključnih minerala u organizmu.
Lekovi za smanjenje krvnog pritiska, takozvani antihipertenzivi, mogu da izvati opasan pad krvnog tlaka u situacijama kada se krvni sudovi šire da bi se izborile s vrućinom. I neki lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu uticati na prestanak znojenja, otežavajući pritom organizmu nastojanje da se rashladi.Usled prevelikog gubitka tečnosti lekovi poput statina, lekova koji smanjuju visinu holesterola, mogu postići veću koncentraciju u krvi.
Kurir.rs/24sata.hr/Foto Profimedia