Kod nje je sve zanimljivo - od mladog muža do starih i novih hitova, od frizure do uvek dobrih cipela. Vrhunski profesionalac i odlično pliva u svim vodama
Goca Tržan je izvođač koga možemo da zamislimo u svim mjuziklima. Od glasa, preko scenskog nastupa i dara za ples, ona je već više od dve decenije ličnost čiji su nastupi s razlogom najposećeniji. Temperamentna je i na sceni i van nje, otvorena i ne beži sa estradnog bojnog polja. Njen privatni život punio je tabloide, ali iza nje su veliki hitovi u kojima je retko slaba žena. Šta god da joj se dešava, ona jednostavno dominira.
Kako provodite ovo leto? Idete li na dva, tri, četiri letovanja?
- S obzirom na to da mi je ovo leto bilo radno, mnogo posla u studiju, koncerti, uglavnom smo koristili slobodne dane za odlaske na bazen, u prirodu na pešačenje... Ali uskoro ćemo prvo na planinarenje u Austriju, pa na more.
MAMA U MINI-SUKNJI
Nedavno ste napunili 45 godina, a izgledate sjajno. Šta ćete reći sebi na svoj rođendan?
- Da, napunila sam 45 godina u julu i nemam neki osećaj da se nešto bitno promenilo. Nemam vremena da obraćam pažnju na to kako godine prolaze. Još uvek imam energije više nego mnogo mlađi ljudi, pa ne bih da je uludo potrošim na strah od starenja.
Da li se od vas u detinjstvu očekivalo da ćete biti takav dinamit od žene, pevačice, glumice...? Kakvo ste dete bili?
- Bila sam uvek željna pažnje, intenzivna, stalno sam pevala i igrala, vrlo ambiciozna, odličan đak... Sve u svemu, noćna mora za roditelje.
Šta najviše pamtite iz detinjstva? Da li su vam roditelji bili strogi ili nisu, šta se smelo, šta nije...?
- Uh, pamtim segmente, letovanja kod babe i dede na selu, more s mamom i tatom, mamu u mini-suknji - imala je uvek fantastične i zgodne noge, tatu kako igra odbojku... Roditelji su za to vreme bili liberalni, u smislu da sam s njima mogla o svemu da pričam, ali i strogi, jer se znala granica koja se nije prelazila. Mogla sam na žurkama da ostajem do kad i većina, ali da ne ostajem poslednja, nisu me kontrolisali da li radim domaći i da li sam učila, jer mi je tata jednom lepo objasnio da je škola moja obaveza i da bi najbolje bilo da me on ne kontroliše... Bila sam vukovac i đak generacije, eto...
Da li vas proganja neka tuga iz prošlosti, a da možete da je podelite s javnošću?
- Da, nedostaje mi moja baka Cvijeta, nju sam obožavala i nekako sam njoj energetski i slična. Preminula je prerano, volela bih da je upoznala Lenu i Rašu.
OBIČAN PAR I DIVNO DETE
Koliko vas nerviraju pitanja o bivšem braku? Kada je trenutak da se kaže: dosta o tome?
- Ja sam na to stavila tačku kad sam se razvela i nije moj problem što mediji obožavaju probleme i teške priče... Ja svakako živim svoj život van medija i zato na pitanja o tome više ni ne odgovaram. Iskreno, zaboravila sam da sam i bila udata već jednom. Valjda divna sadašnjost briše ružnu prošlost.
Brak s mlađim muškarcem neprekidna je tema. Šta je tu tako neobično? Kako je u vašem slučaju?
- Nemam pojma šta je tu više zanimljivo, zaista. Mi smo običan, zasad srećan par koji živi svoj život i evo već osam godina smo skupa. Najsrećnijih osam godina mog života. Ne znam zašto bih to propustila. Zato što je mlađi?! Ne, ja nisam od tih koji će zbog straha od javne osude propustiti sreću.
Da li ste model sopstvenog vaspitanja preneli i na ćerku ili imate svoj metod?
- Ćerka je moj blagoslov iz više razloga. Prvo, ona je ostvarenje mog majčinskog bića, drugo, predivna je... Treće, potpuno je drugačija od mene i poslata mi je da me nauči lekcijama na koje nisam bila spremna bez nje: da je u redu biti drugačiji, da nije samo moj način ispravan, da moraš da voliš bez očekivanja i želje da nekog menjaš da bi ga voleo. Svakog dana učim od svoje ćerke i zahvaljujući njoj sam i mudrija, a i bolji sam čovek.
Kakva je Lena devojčica, koliko ste snage uložili u dete?
- Lena je socijalno inteligentna, borbena, nežna, sad postaje i izuzetno lepa i zgodna devojčica... Voli društvo, odličan je đak, duhovita je... i niko na svetu ne ume da me izbaci iz orbite kao ona, naravno. Sad već ulazi u pubertet i vrlo me je ozbiljno zamolila da ne pričam o njenom životu u medijima i da ne želi da se slika. I ja to moram da poštujem.
EGZIBICIONISTA POD KONTROLOM
Kako stojite sa zdravljem, s obzirom na dijagnozu insulinske insuficijencije? Kakav vam je način života na tom polju?
- Imala sam insulinsku rezistenciju i sad je to pod kontrolom zahvaljujući terapiji i ishrani.
Oprobali ste se u raznim formatima. Pored brojnih hitova, glumili ste, imitirali, bili učesnik rijaliti programa... Šta je bio motiv da sve probate?
- U suštini sam egzibicionista, volim da se igram, da provociram, da izazivam oprečne reakcije, to me zabavlja. Kao umetnik imam i izraženu crtu egocentrizma koji pokušavam da držim pod kontrolom, tako da nije ni čudo što sam u ovom poslu uspešna ovoliko godina - 25.
Koliko ste zadovoljni stanjem u domaćoj muzici?
- I ne slušam domaću muziku, pa se time mnogo i ne zamaram.
Stalno vas pitaju kako tako dobro izgledate. Pa kako?
- Paaa, vežbam, ne žderem, negujem se godinama, idem često u prirodu, imam dobre misli, više sam za života namazala na lice nego na hleb, stalno učim, mnogo čitam... i imam mladog muža.
MEJKAP UČITELJICA
Imate zanimljive tutorijale na Jutjubu, od kojih je jedan o šminkanju. Kako ste savladali tu veštinu i da li su naše žene dobro našminkane?
- Vlog je način da komuniciram s ljudima o svim onim temama kojih se novinari nikad ne bi setili, niti su im interesantne. Moj muž je bio inicijator i nagovorio me da to radim. Ispalo je baš dobro. Jedan od vlogova je posvećen i šminkanju, jer je to ženama vrlo zanimljivo. Šminkam se sama već godinama i samo sam želela da pokažem i to kao jednu od svojih veština. Uvek me je zanimao mejkap i obožavam da se igram šminkom. Još za svoju maturu sam našminkala pola devojaka iz razreda. Mislim da su naše žene lepe, ali nisu negovane i često mejkapom pokrivaju loš ten, što je pogrešno. Osnova dobrog šminkanja je pre svega čista i negovana koža.
(Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović, Foto: Vladimir Šporčić)