Bolest ne pita za mesto, vreme, pol, naciju ni veru. Kada nas prikuje za krevet, očaj je nešto što nikako ne smete da dozvolite sebi.
U subotu se u beogradskoj bolnici desilo čudo. Pacijentkinja iz unutrašnjosti Srbije, koja je bila nepokretna i trpela je velike bolove godinama zbog kičme, operisana je kako bi ponovo stala na noge, ali nije bilo pomaka iako je operacija prošla bez komplikacija. Posle buđenja iz kome ponovo nije mogla da pokreće ni noge ni ruke. Očaj je polako ulazio u nju, iako joj se vratio osećaj u ruke i desnu nogu. Ipak nije mogla da ustane sama, pa se svake noći, besane i duge, molila se Svetoj Kseniji Petrogradskoj. Njena posvećenost moliti i veri nateralo je njenu sestru da istraži sve o ovoj ruskoj svetici. Uspela je da nabavi sveto ulje i odmah je otrčala u bolnicu.
"Maži me, samo nemoj da mi ostavljaš to ovde. Nosi sa sobom i kad god dođaš ponesi ga", zamolila je sestru, koja je čim je zakoračila u bolničku sobu izvukla ulje i izmasirala joj nogu svetim uljem. Nijedna ni druga nisu očekivale nikakvo čudo. Ali prijao je miris koji se proširio sobom. Dobila je snagu, i odlučila je da sedne malo na krevet iako su je vežbe već izmorile. Uz pomoć medicinske sestre, sela je i odmah močela da podiže nogu u kojoj joj se vratio osećaj. To je radila sa lakoćom.
"Digni tu drugu?", onako ovlaš joj reče sestra i ona je podiže kao da nikada nije imala problema sa njom. Podigla je nogu nekoliko puta i nije mogla da veruje očima.
"Čudo u subotu", prošaputa i mirnog duha se vrati u krevet. Tu noć je uspela i da odspava malo.
Imate li vere u sebi, čitajte dnevno molitvu i Akatist Svetoj Kseniji Petrogradskoj i osetićete njenu silu i blagodat od Gospoda joj datu.
Kurir.rs/D.R/Foto Printscreen