Pre tačno 19 godina, 12. avgusta Seizmološki zavod na Aljasci zabeležio je potres od 4,2 stepena po Rihteru. Bio je to relativno jak potres, onaj koji zatrese prozorska stakla i obara slike sa zidova. Međutim, ubrzo je bilo jasno da nije reč o zemljotresu.
Nekoliko hiljda kilometara u vodama oko Rusije i Finske na ruskoj podmornici Kursk dogodile su se dve jake eksplozije. Šta se tačno dogodilo i dalje je misterija. Podmornica je plovila uz obalu Rusije i Finske i u sekundi je eksplodirala, a zatim potonula sa kompletnom posadom od 118 ljudi. Šta se tačno dogodilo tog 12. avgusta 2000. ostalo je nepoznato.
Verovalo se da je podmornica nosila bojeve glave, što je dalo dosta prostora teorijama zavere. Najveći broj mračnih misterija Kurska povezano je s pokušajem zataškavanja prave istine. U to vreme, ruske vlasti optužile su SAD i Veliku Britaniju da su špijunirale njihove vojne vežbe, toliko blizu da su se oni zabili u podmornicu. Amerikanci su, pak, uzvratili kako mora da Rusi taje neko novo smrtonosno oružje koje je izazvalo takvu eksploziju.
Sedamnaest godina kasnije, prema pisanju portala "Ozy", prevladava mišljenje da podmornica Kursk ipak nije prevozila najmodernije oružje, već stare podvodne rakete punjene HTP-om, supstancom koja je još od 50-ih godina prošloga veka bila zabranjena. Dogodi li se da HTP procuri na druge delove raketa, dolazi do brze hemijske reakcije koja uzrokuje smrtonosnu eksploziju.
To se prema rezultatima službene vladine istrage najverovatnije dogodilo i tokom prve eksplozije na Kursku, koja je podmornicu i poslala na morsko dno. Sledeća eksplozija, ona koju je registrovao seizmograf na Aljasci, dogodila se kada je podmornica udarila o morsko dno čime je pokrenula preostale rakete. Većina posade umrla je u roku od nekoliko minuta od prve eksplozije, ali njih 23-oje je ostalo živo.
Oni su umirali u agoniji puna četiri sata dok su polako ostajali bez vazduha, a podmornica se punila vodom. Poručnik Dimitri Kolesnikov pre nego što su se na podmornici u potpunosti ugasila svetla uspeo je na brzinu da napiše oproštajnu poruku:
„Kompletna posada iz delova šest, sedam i osam preselila se u deveti deo. Tu nas je 23-oje. Niko od nas ne može da izađe“. Zapis, kao i poruku za njegovu porodicu, pronašli su norveški ronioci kada su iz ostataka podmornice izvlačili njegovo mrtvo telo.
U vreme kada je Kursk zadesila tragedija, ruski predsednik Vladimir Putin u
početku je odbijao međunarodnu pomoć što je za zarobljene mornare bilo kobno.
Međutim nisu Rusi bez razloga odbijali pomoć ostalih država pri izvlačenju nove podmornicem, jer je postojala opasnost tokom Hladnog rata da će Amerikanci doći u posed tada moderne sovjetske tehnologije.. Sovjetska podmornica K-129 bila je u sastavu sovjetske Pacifičke flote. To je bila jedna od šest strateških podmornica koje su bile naoružane balističkim raketama.
Kurir.rs
Foto Printscreen YouTube