Prošlo je sedam godina otkako je jedna žena ušla u policijsku stanicu u Ozarku, u američkoj saveznoj državi Misuri i ispričala da je njen svekar zapravo britanski begunac, koji je godinama u bekstvu pred britanskim pravosuđem.
Bio je to kraj puta za Edija Mahera koji je, zajedno sa suprugom i decom, čitavih 19 godina uspešno izbegavao policijsku poteru.
Maher je bio vozač lokalne firme za zaštitu imovine i jedan dan je pobegao iz poslovnice banke Lojds u kombiju sa nekih 1,2 miliona funti i nestao bez traga. Britanska policija pratila je tragove od Kipra do Kariba, ali nisu pronašli Mahera niti ukradeni novac uprkos činjenici da su nudili 100.000 funti nagrade za bilo kakve informacije.
"Možeš uspešno da živiš bez ostavljanja tragova, ako nisi previše glup. Većinu ljudi hvataju zato što postanu smešno ekstravagantni", ispričao je Edi, sada 63-godišnjak.
On je pobegao u SAD iz jednostavnih razloga: svi govore istim jezikom kao i on i u toj masi se po ničemu ne ističe.
"U to doba, pre terorističkih napada 11. septembra na Njujork, bilo je puno lakše putovati, nije bilo strogih provera putnika kao danas", priča Edi. On sada otvoreno priča o svom begu iz Velike Britanije i kaže da je normalno otputovao s Hitroa noseći 125.000 funti gotovine u običnom koferu, čime potvrđuje svoju prethodnu izjavu o jednostavnom prelasku svih kontrola na aerodromima pre 2001. godine. U nekim kasnijim izjavama izvlačio se govoreći da su ga naterali na pljačku banke, ali policija nikad nije prihvatila takve izgovore, piše BBC.
Tadašnju devojku, Debi Bret, poslao je nekoliko nedelja ranije na odmor u Boston, a ona je povela i njihovog sina Lija. Objasnio joj šta se dogodilo tek kad su se sreli na aerodromu u Dalasu.
"Nije bila preterano oduševljena, ali bili smo par, bili smo najbolji prijatelji. Uostalom, uverio sam je da će nakon nekog vremena moći da kontaktira porodicu", kaže Edi.
Bila je to obična laž jer nisu smeli da kontaktiraju nikoga u Velikoj Britaniji, jer policija je na oku držala njihove porodice i bliži krug prijatelja za slučaj da se nekome od njih jave. Edi je zbog toga tokom 19 godina bega samo jedan jedini put zvao kući i to godinu dana nakon što su pobegli kada je nazvao svoju tada teško bolesnu majku.
"Bilo nam je naravno jako teško što smo se morali da se odvojimo od naših porodica, a posebno je to bilo teško za Debi. Povremeno sam imao osećaj krivice zbog svega, ali odlučio sam da će nam svima biti bolje u Americi", uveren je on. Maltene odmah su pronašli dom u zabiti Kolorada gde ih niko nije ništa pitao, a tada su i imali brdo novca pa su gotovinom kupili lepu usamljenu kuću. Predstavljali su se kao Stiven i Sara King, a Edi je govorio da je u Velikoj Britaniji prodavao fotokopir-mašine pa sad razmišlja šta će sa svojim životom.
"Nikad nije bilo lako lagati. Mrzeo sam što svaki dan lažemo, ali nismo imali drugi izbor", priča on i dodaje kako su unapred imali spremne odgovore za bilo kakvo pitanje o njihovoj porodici u Velikoj Britaniji. Debi i Edi su se venčali u Las Vegasu 1994. godine i dobili još jedan papir koji im je pomogao da održe svoje lažne identitete - venčani list na kom su pisala njihova lažna imena.
Oboje su se savršeno uklopili u život u Americi - radili su razne poslove, stekli dobar krug prijatelja, a Edi je čak ponono polagao vozački samo zato da bi dobio novu vozačku s novim imenom na njoj. Svog sina Lija su upisali u matične knjige, čak je dobio i svoj socijalni broj, ali nije za njega mogao da dobije američki pasoš jer mu je trebao originalni rodni list, koji bi otkrio njihovu istoriju.
Kako je mali Li odrastao, tako je imao sve više problema. Prvo su mogli da se provlače lažnim rodnim listom, ali ni Maher ni njegova supruga nisu mogli da rade zato što nisu imali zelene karte. Edi je tako počeo da se kocka u Las Vegasu da zaradi nešto novca. Pribegao je i drugim metodama, pa se u jednoj fazi predstavljao vlastima imenom svoga brata.
"Pokušavao sam da radim poslove gde mi nisu tražili dokumente, ali to je bilo teško naći. Setio sam se da je moj brat Majkl oženio Amerikanku i da je svojevremeno imao zelenu kartu. Pisao sam vlastima, predstavio se kao Majkl i rekao da sam izgubio svoju zelenu kartu i molio da mi izdaju novu", kaže on.
Na njegovu sreću se niko nije previše uzbudio zbog gubitka zelene karte, dobio je novu na bratovo ime i napokon je uspeo da dobije pravo na legalno zaposlenje u SAD-u. Godinama je radio za Nilsen i 2008. godine odlučio da se trajno naseli u Ozarku, pa je tako njihov život išao svojim normalnim tokom. Li je već odrastao, ali je postao problematičan dečko. Oženio je Džesiku Batler, ali njihov brak je bio turbulentan i stalno su se prepirali oko nečega. Jednom prilikom je Li, mrtav pijan, rekao da je njegov otac begunac, a Džesika je otkrila i stare vesti o Edijevom begu sa novcem i raspisanom nagradom za bilo kakvu informaciju o njemu.
Tako je 6. februara 2012. godine ušla u policijsku stanicu i rekla da zna gde se krije Brzi Edi Maher. Nekoliko meseci kasnije je izručen u Velikoj Britaniji gde je osuđen na pet godina zatvora zbog pljačke, ali je izašao već 2015. godine.
"Ne žalim zbog života u Americi. Dobio sam drugog sina tamo i to je bio moj život. Navikli smo se na njega", priča on, a iako bi voleo da se vrati u Ameriku to nije moguće, jer mu je zbog služenja zatvora u SAD trajno zabranjen ulaz.
(Kurir.rs/Express/Foto: Printscreen Youtube This Morning)