Postojanje četiri krvne grupe A, B, AB i 0 ima veze sa evolucijskom prednošću. Uprovo zbog toga, osobe sa određenom grupom lakše podnose bolesti, dok druge imaju slabiji imuni sistem.
Ono što jednu krvnu grupu razlikuje od druge su njeni antigeni, odnosno omotač oko crvenih krvnih ćelija eritrocita koji pomaže telu da prepozna koje su krvne ćelije vaše.
Australijski doktor Karl Landštajner 1900. otkrio je tri krvne grupe, A, B i 0. To je bilo ogromno otkriće pa je Landštajner 1930. osvojio Nobelovu nagradu za veliko dostignuće u medicini. Nekoliko godina kasnije otkrivena je i krvna grupa AB.
Ako pacijent s krvnom grupom A primi transfuziju donora krvne grupe B, antitiela u pacijentovom organizmu odbiće primljenu krv jer im ne odgovara.
Tada postoji opasnost od zgrušavanja krvi što može ugroziti život pacijenta.
Postoje dva glavna antigena koja okružuju eritrocite, zvani A i B. Ako je vaša krvna grupa AB, u vašem telu nalaze se i A i B antitela.
Krvnoj grupi 0, opet, nedostaje antigena A i B zbog čega će antela pacijenta s krvnom grupom 0 da napadnu antitela krvne grupe A i B tokom transfuzije.
Zbog toga osobe sa krvnom grupom 0 mogu primiti samo krv te iste krvne grupe.
Krvna grupa A najstarija je krvna grupa, a sve ostale krvne grupe nastale su kao rezultat mutacije koja je bila potrebna kako bi čovek preživeo, odnosno odupro se određenim bolestima. Tako je pre pet miliona godina nastala krvna grupa 0, a ubrzo nakon nje krvna grupa B.
Veruje se da su te mutacije preživele zahvaljujući upravo svojoj otpornosti na određene bolesti. Naučnici su tako ustanovili da se ćelije zaražene malarijom ne vežu lako s krvnom grupom B ili 0, što znači da su osobe s krvnom grupom 0 i B otpornije na malariju nego osobe s krvnom grupom A. Zato se može reći da je krvna grupa A “slabija”od ostalih.
Kurir.rs, Zadovoljna.hr / Foto: Profimedia