MALI ZVORNIK – Započeti su pripremni radovi za početak dugo očekivane rekonstrukcije Mosta kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića na reci Drini i u toku je postavljenje zaštitnih ograda i skela.
Meštane sa obe strane reke u ovom trenutku najviše interesuje koliko će još moći da prelaze most koji jenajkraća veza i malogranični prelaz između Malog Zvornika i Zvornika (BiH).
Odgovarajuće saglasnosti za obustavu prelazaka pešaka očekuju se svakoga dana. Prema nezvaničnim informacijama iz malozvorničke opštine most će, najverovatnije, za prelazak biti otvoren sutra (16.8) i tokom vikenda, a od ponedeljka to više neće biti moguće i sledeća tri meseca pešaci će morati da
upotrebljavaju granični prelaz u Karakaju, oko dva kilometra nizvodno od Starog mosta.
Pojedini lokalni mediji sa druge strane reke tokom dana su licitirali dan zatvaranja mosta i pominjali da bi to mogli biti od sutra, ali su ostali bez zvanične potvrde. Ugovor o rekonstrukciji mosta potpisao je 30. jula gradonačelnik Zvornika Zoran Stevanović sa direktorom zvorničke firme koja je izabrana za izvođača radova.
Predviđeno je da radovi traju godinu dana, ali da most za pešake bude zatvoren samo 90 dana s tim da u tom periodu sav posao neće biti okončan već će rekonstrukcija trajati i posle otvaranja pešačkog saobraćaja. Vlada Srbije izdvojila je ranije 600.000 evra za rekonstrukciju mosta koji devet decenija spaja dva grada imenjaka, odnosno levu i desnu obalu reke Drine.
U sklopu rekonstrukcije će, kako je predviđeno, biti urađena antikorozivna zaštita mosta, peskarenje i farbanje, zamena kompletne kolovozne konstrukcije, odvodi atmosferskih voda i nova rasveta. Izgradnjom Starog mosta, kako ga zovu meštani, spojena su dva Zvornika 1929, a svečano je
otvoren i osvećen januara 1930. u prisustvu kralja Aleksandra Karađorđevića čije ime nosi.
Početkom Drugog svetskog rata je srušen, a obnovljen juna 1946. godine i nazvan po narodnom heroju iz NOB-a Most Filipa Kljajića Fiće. Prvobitan naziv vraćen mu je pre deset godina.
Nekada je bio za drumski saobraćaj, već godinama koriste ga samo pešaci, a raspadom Jugoslavije služi kao pešački međudržavni granični prelaz između Srbije i BiH koji svakodnevno prelazi veliki broj građana sa obe strane reke.
(Kurir.rs/T.Ilić)